Posledice pandemije virusa COVID-19 po ekonomiju Srbije i njene građane već su vidljive. Države širom sveta se velikim naporima bore kako bi zaštitile svoje građane od širenja novog virusa i povećanja broja obolelih. Većima zemalja, poput Slovenije, Bugarske, Španije, Mađarske i Italije, proglasile su vanredno stanje i zatvorile svoje granice. Građanima je naređena izolacija, a ljudima se dopušta da napuste svoj dom samo kako bi otišli na posao, kupili neophodne potrepštine i pomogli drugima.
Uzimajući u obzir trenutna dešavanja i porast broja obolelih i umrlih, naročito u žarištima kao što su Italija i Španija, državni organi Srbije su takođe preduzeli potrebne korake i proglasili vanredno stanje.
Kako će to uticati na svakodnevni život ljudi?
Proglašenje vanrednog stanja
Ustavom je propisano da je Narodna skupština ta koja ima pravo da proglasi vanredno stanje. Međutim, kada zasedanje Narodne skupštine nije moguće, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajednički predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.
Proglašenju vanrednog stanja je prethodila odluka Vlade od 11. marta 2020. godine kojom je zabranjeno svako okupljanje građana u broju preko 100 ljudi, što uključuje i poslanike u Narodnoj skupštini. Kako Narodna skupština nije mogla da zaseda i donese odluku o proglašenju vanrednog stanja, ovu odluku morali su zajednički da donesu predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, što se i dogodilo 15. marta 2020. godine.
U skladu s Ustavom, odluka o proglašenju vanrednog stanja može biti na snazi najduže 90 dana, ali može biti produžena za još 90 dana. Zajedničku odluku predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine i predsednika Vlade mora potvrditi Narodna skupština čim se ispune uslovi za njeno zasedanje. Ukoliko Narodna skupština ne potvrdi ovu odluku, ona prestaje da važi okončanjem prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.
Odluku o proglašenju vanrednog stanja pratila je odluka Vlade kojom se utvrđuju mere koje sužavaju i ograničavaju ljudska i manjinska prava, u skladu s Ustavom. Na primer, tokom trajanja vanrednog stanja dozvoljeno je odstupanje od prava na slobodu kretanja, slobodu mišljenja i izražavanja, i slobodu medija, dok je Ustavom zabranjeno svako odstupanje od apsolutnih prava kao što su pravo na život, pravo na fizički i psihički integritet, zabrana ropstva i prinudnog rada, i slično.
Koje mere je Srbija preduzela?
Vlada je 16. marta 2020. godine donela odluku o zaštitnim merama koje će biti sprovođene tokom vanrednog stanja.
U skladu s ovom odlukom, poslovi uvoza i izvoza se nastavljaju, s tim što je zabranjen izvoz pojedinih proizvoda, poput brašna, kuhinjske soli, sapuna, medicinskog alkohola, maramica, hirurških maski, ubrusa, rukavica, itd. Dodatno, zabranjeno je povećanje cena namirnica i sredstava za zaštitu, a oni za koje se utvrdi da se ne pridržavaju navedene zabrane biće strogo kažnjavani.
Policija i vojska zadužene su da omoguće primenu vanrednih mera i pomognu građanima. Konkretno, ovo znači da će policija patrolirati u blizini prodavnica i apoteka, kao i po ulicama i drugim javnim površinama, dok će vojska biti zadužena za obezbeđivanje najvažnijih objekata, poput bolnica, i pomaganje policiji u osiguranju granica.
Sloboda kretanja je takođe ograničena. Licima starijim od 65 godina u potpunosti je zabranjeno da napuštaju svoje domove, dok je svim građanima zabranjeno kretanje na javnim mestima od 5 sati poslepodne do 5 sati ujutru. Svega nekoliko izuzetaka je propisano – medicinskom osoblju, kao i vojnicima, policajcima i ostalim pripadnicima snaga bezbednosti dok su na zadatku, dozvoljeno je kretanje. Takođe, tokom policijskog časa dozvoljeno je kretanje i licima kojima je Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo posebnu dozvolu za to, kao i licima kojima je potrebna hitna medicinska pomoć.
Od uvođenja vanrednog stanja, procenjuje se da je u Srbiju ušlo oko 320.000 srpskih državljana koji su bili u inostranstvu. Kako bi se sprečio dalji dotok ljudi i time potencijalno pogoršala opšta zdravstvena situacija, 20. marta 2020. godine zatvoreni su svi granični prelazi za sve putnike, bez obzira na to da li su domaći ili strani državljani. Svi srpski državljani koji su do zatvaranja granica ušli u Srbiju, dužni su da u svojim domovima ostanu u samoizolaciji između 14 i 28 dana. Policija redovno proverava da li se ova lica pridržavaju datih uputstava, a povreda ovih mera predstavlja krivično delo i povlači moguću kaznu zatvora i visoku novčanu kaznu.
Pored ograničenja slobode kretanja, zabranjena su i javna okupljanja i okupljanja u zatvorenom prostoru sa više od 5 ljudi. Gradski prevoz . i međumesni prevoz je obustavljen, dok su svi kafići i barovi zatvoreni.
Za sada, privrednicima nije zabranjeno poslovanje, ali im je ograničeno radno vreme, tako da se ispoštuje policijski čas. To znači da zaposleni moraju da nastave da idu na posao, osim ako im poslodavac ne omogući rad od kuće.
Uvedene mere su takođe uticale i na studente, učenike i decu, jer su vrtići, škole i fakulteti zatvoreni do daljnjeg, odnosno dok je na snazi vanredno stanje. Planirano je da se nastava odvija putem TV kanala sa nacionalnom frekvencijom – RTS 3 i RTS Planeta ili putem interno razvijanih nastavnih sistema.
Konačno, uvođenje vanrednog stanja je dovelo do odlaganja parlamentarnih izbora zakazanih za 26. april 2020. godine, a sve predizborne aktivnosti obustavljene su u skladu s odlukom Republičke izborne komisije.
Umesto zaključka – molba
Pandemija, vanredno stanje, i odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih prava i sloboda, ne mogu trajati neograničeno. Život će se vratiti u normalu. Privreda će se ponovo izgraditi. Do tada, sve što možemo da učinimo je da poštujemo zaštitne mere koje su uveli nadležni organi i da budemo spremni da pomognemo što bržem društvenom oporavku kada opasnost prođe.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
