Od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji 15. marta 2020. godine, državni organi su doneli veliki broj odluka koje su usmerene na održanje reda i na prevenciju kolapsa privrede i pravosudnog sistema. Jednu od takvih mera predstavlja Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Uredba“), koja je doneta 24. marta 2020. godine.
Šta Uredba donosi?
Uredba uspostavlja važne instrukcije u vezi sa rokovima u upravnim postupcima.
Prvo, Uredba utvrđuje da stranke u postupcima pred državnim organima, organima jedinica lokalne samouprave, jedinica teritorijalne autonomije, kao i u postupcima pred drugim imaocima javnih ovlašćenja, neće snositi posledice u slučaju nepostupanja u skladu sa rokovima propisanim zakonom za vreme vanrednog stanja. Ovo pravilo odnosi se i na opšti upravni postupak i na posebne upravne postupke. Praktično, ovo znači da ukoliko nezadovoljna stranka propusti da podnese žalbu u roku propisanim zakonom, neće izgubiti pravo na žalbu kao što bi to bio slučaj kod normalnog sleda događaja.
Drugo važno pravilo koje Uredba uspostavlja tiče se rokova i njihove primene. U tom smislu, rokovi koji se računaju od dana dostavljanja ili druge radnje kojom se vrši obaveštavanje, neće početi da teku za vreme vanrednog stanja. Radnje obaveštavanja će se smatrati izvršenim kada protekne 15 dana od prestanka vanrednog stanja. Na primer, ukoliko je dostavljanje izvršeno 25. marta, ipak se neće smatrati izvršenim sve do proteka navedenog roka od 15 dana nakon prestanka vanrednog stanja.
Dodatno, rokovi koji ističu za vreme vanrednog stanja i koji se tiču upravnih radnji, okončanja upravnih postupaka i odlučivanja po izjavljenim pravnim lekovima, smatraće se isteklim kada protekne 30 dana od prestanka vanrednog stanja.
Još jedna od mera tiče se postupaka utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda. Konkretno, dejstvo pravila postavljenih Uredbom ograničeno je na rokove za ulaganje pravnih lekova protiv prvostepenih rešenja i zaključaka carinskih i poreskih organa.
Poslednja mera tiče se izjavljivanja pravnog sredstva protiv usmenog rešenja upravnog organa u primeni hitnih mera. Ova mera odnosi se i na zahtev za izdavanje pismenog otpravka usmenog rešenja. U ovim slučajevima, rokovi počinju da teku od dana prestanka vanrednog stanja.
Šta ovo znači za stranke?
Stranka koja je propustila rok da podnese žalbu ili drugi pravni lek u okviru zakonskog roka bi, inače, izgubila pravo da to učini. Uredba je doneta upravo iz ovog razloga – kako bi se sprečio štetan uticaj prekluzije po prava stranaka, a naročito tokom pandemije COVID-19 virusa, budući da postoji velika mogućnost da stranke ne mogu da se pridržavaju rokova zbog događaja koji su van njihove kontrole.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
