Pandemija virusa COVID-19 sve više utiče na sve aspekte života u Srbiji. Od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji 15. marta 2020. godine, državni organi uvode sve više mera kojima se regulišu ekonomski odnosi u privatnom i javnom sektoru, u cilju ublažavanja ekonomskih posledica. Ove mere donose sa sobom velike promene, ali, takođe, utiču na jednu od najosetljivih kategorija društva – zaposlene.
Zaposleni i poslodavci su, često, nedovoljno informisani o svojim pravima i dužnostima, kao i o odgovarajućim pravima i dužnostima druge strane. Ministarstvo za rad je, kako bi pojednostavilo situaciju i informisalo sve zainteresovane strane, objavilo na svom sajtu detaljno objašnjenje u vezi sa uticajem vanrednog stanja na prava i dužnosti iz radnog odnosa.
Rad od kuće
Najpre, Ministarstvo je apelovalo na poslodavce da svojim zaposlenima omoguće rad od kuće tokom trajanja zdravstvene krize. Ministarstvo je istaklo da zaposleni koji rad obavljaju kod kuće imaju jednaka prava i dužnosti kao i zaposleni koji rad obavljaju na radnom mestu, kao i da se rad od kuće ne tretira kao plaćeno odsustvo. Jedina razlika jeste u tome što zaposleni koji rad obavljaju kod kuće nemaju pravo na naknadu troškova prevoza. Kada je nemoguće da se organizuje rad od kuće, poslodavci su obavezni da preduzmu sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaštita zaposlenih koji imaju decu mlađu od 12 godina
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave izdalo je Preporuku o organizovanju rada u javnim upravama i državnim institucijama („Preporuka“). Iako se Preporuka inicijalno odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i jedinicama lokalne samouprave, Ministarstvo je zauzelo stav da bi Preporuka trebalo da se primenjuje i na zaposlene u privatnom sektoru, gde delatnost poslodavca to dozvoljava. Preporuka ustanovljava obavezu poslodavca da zaposlenom licu koje ima dete mlađe od 12 godina omogući rad od kuće. Ukoliko to nije moguće, poslodavac treba da organizuje rad u smenama, i to tako da se smena zaposlenog ne poklapa sa smenom drugog roditelja.
Prava zaposlenih koji su u samoizolaciji ili u karantinu
Zaposlenom kome je određena samoizolacija ili karantin od strane nadležnog državnog organa pripada pravo na naknadu zarade u visini od 65% prosečne zarade koja je ostvarena u prethodnih 12 meseci. Poslodavac isplaćuje ovu naknadu kada trajanje odsustva zaposlenog ne prelazi 30 dana, međutim, ukoliko odsustvo traje duže od 30 dana, naknada zarade se isplaćuje iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. U svakom slučaju, zaposleni kome je određena samoizolacija ili karantin o tome mora da obavesti poslodavca, kao i da dostavi skenirani akt državnog organa kojim je određena samoizolacija, odnosno karantin. Zaposleni koji namerno sprečavaju ozdravljenje, kao i zaposleni koji na drugi način zloupotrebljavaju privremenu sprečenost za rad, nemaju pravo na naknadu zarade.
Pravo zaposlenog na godišnji odmor
Poslodavac odlučuje da li zaposleni ima pravo na godišnji odmor i kada godišnji odmor može koristiti. Kada je na godišnjem odmoru, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u poslednjih 12 meseci.
Prava zaposlenog u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kog je došlo bez krivice zaposlenog
Ukoliko je poslodavac primoran da smanji obim rada ili da potpuno stane sa poslovanjem, on može da uputi zaposlene na tzv. „prinudni godišnji odmor“ u trajanju do 45 dana, mada ovo vreme može da bude i duže u skladu sa zakonom. Ukoliko su zaposleni upućeni na „prinudni godišnji odmor“, imaju pravo na naknadu zarade u iznosu od 60% prosečne zarade u poslednjih 12 meseci. Naknada zarade u višem iznosu može biti propisana kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu. U svakom slučaju, naknada zarade ne sme biti niža od minimalne zarade.
Prava zaposlenog u slučaju prekida rada zbog naredbe nadležnog organa zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja
U slučaju prekida rada zbog naredbe državnog organa, kada je ona izdata zbog nepreduzimanja mera zaštite života i zdravlja na radu, zaposleni imaju pravo na naknadu zarade tokom trajanja prekida rada. Visina naknade zarade nije propisana zakonom, a utvrđuje se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu.
Prava zaposlenog kada odsustvuje sa rada zbog bolesti
U slučaju odsustva sa rada usled bolesti, zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 65% prosečne zarade u poslednjih 12 meseci. Ukoliko je zaposleni odsustvuje sa rada zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu, tada ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci.
Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo
Zaposleni može da ostvari pravo na neplaćeno odsustvo, ali jedino na sopstveni zahtev. Ni u kom slučaju poslodavac ne sme da zahteva od zaposlenog da ode na neplaćeno odsustvo.
Prava zaposlenih u slučaju kada su proglašeni viškom
Kada poslodavac namerava da otpusti višak zaposlenih, u obavezi je da pripremi program rešavanja viška zaposlenih. Zaposleni koji su proglašeni viškom imaju pravo na otpremninu, koja se isplaćuje pre otkaza ugovora o radu. Ukoliko otpremnina nije isplaćena, Inspektorat za rad može naložiti vraćanje na rad zaposlenih koji su proglašeni viškom. Visina otpremnine određuje se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu.
Prava za slučaj nezaposlenosti
Nezaposlena lica koja su bila osigurana najmanje 12 meseci bez prekida, odnosno 18 meseci sa prekidima, mogu da ostvaruju prava za slučaj nezaposlenosti. Da bi ostvarili ta prava, potrebno je da nezaposlena lica upute zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje u roku od 30 dana od dana otkaza ugovora o radu ili dana prestanka osiguranja. Tokom trajanja vanrednog stanja, zahtev je moguće uputiti i elektronskim putem.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
