Nema sumnje da je izbijanje COVID-19 imalo ogroman uticaj na način i uslove prijavljivanja državne pomoći.
Kao odgovor na negativan uticaj i posledice pandemije, Evropska komisija („Komisija“) je objavila Obaveštenje u skladu sa 107(2)(b) UFEU („Obaveštenje“).
Tek objavljeno od strane Komisije, Obaveštenje sadrži detaljno objašnjenje o tome šta treba da sadrže prijave državne pomoći na osnovu člana 107(2)(b) Ugovora o funkcionisanju Evropske Unije („UFEU“). Navedeni član omogućava državama članicama da privrednim društvima nadoknade štetu „koja je prouzrokovana prirodnim katastrofama ili izuzetnim okolnostima“ i bio je iskorišćen kao osnov za odobravanje za sada jedinog slučaja državne pomoći dodeljene u EU u vezi sa pandemijom COVID-19.[1]
Iako je Obaveštenje objavljeno u cilju ubrzavanja i olakšavanja postupka dodele državne pomoći u postojećim okolnostima, ono je takođe od velikog značaja za zemlje kandidate za članstvo u Evropskoj Uniji („EU“) čija je regulativa u oblasti državne pomoći usklađena sa pravnim okvirom EU. Dakle, Zakon o kontroli državne pomoći Republike Srbije [2], koristeći gotovo identičnu formulaciju kao i član 107(2)(b) UFEU, omogućava da se dodelom državne pomoći „otkloni šteta prouzrokovana prirodnim nepogodama ili u drugim vanrednim situacijama u skladu sa zakonom kojim se uređuje smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama“.
Pravni osnovi za dodelu državne pomoći u Srbiji u velikoj meri se podudaraju sa osnovima koje propisuje pravo EU. Takođe, Srbija je u pogledu kontrole državne pomoći u obavezi da primenjuje kriterijume i instrumente tumačenja u skladu sa pravnim tekovinama EU.[3] Stoga, sve nove mere koje Komisija preduzima ovim povodom od značaja su i za nas, te ćemo u nastavku dati kratku analizu Obaveštenja.
Pre svega, prilikom prijave šeme državne pomoći, treba jasno definisati da li se pandemija COVID-19 kvalifikuje kao „vanredna okolnost“ u smislu važećeg zakonodavstva. Obaveštenje zauzima jasan stav po ovom pitanju, pozivajući se na Odluku Komisije od 12. marta 2020. godine. Nadalje, Obaveštenje upućuje države članice koje prijavljuju šeme državne pomoći da pruže sve relevantne informacije o situaciji u zemlji, kako sledi:
Obaveštenjem se nadalje određuje koje sve informacija moraju dostaviti države članice u slučaju dodele državne pomoći u skladu sa članom 107(2)(b) UFEU.
Opis šeme državne pomoći
Kada je reč o šemi državne pomoći potrebno je da podnosilac prijave (i) dostavi program šeme, (ii) izvrši procenu budžeta i (iii) imenuje korisnike državne pomoći. Takođe je potrebno odrediti teritoriju na koju će se odnositi odobrena pomoć kao i vremenski period tokom kojeg će biti moguće aplicirati za istu, uključujući datum stupanja na snagu zajedno sa datumom do kojeg će se prijave podnositi.
Takođe, neophodno je da postoji relevantan pravni osnov na nivou države, kako bi u konkretnom slučaju državna pomoć bila odobrena. Interesantno je da je, u do sada jedinom slučaju odobravanja pomoći zbog izbijanja pandemije COVID-19, za pravni osnov uzet upravo neobavezujući pravni akt. Naime, Danska šema državne pomoći koju je Komisija odobrila 12. marta 2020. godine zasniva se na neobavezujućoj Preporuci namenjenoj rešavanju COVID-19 krize, koja je usvojena 6. marta 2020. godine, zajedno sa Zakonom o budžetu i Zakonom o razvoju poslovanja.
Opis pretrpljene štete i mere državne pomoći
Države članice koje apliciraju za državnu pomoć treba da dokažu postojanje uzročno-posledične veze između izbijanja virusa, pretrpljene štete i odobrene pomoći.
Potrebno je dostaviti što detaljnije informacije o pretrpljenoj šteti. Sa tim u vezi, nije dovoljno navesti da pomoć služi nadoknadi „ekonomskih gubitaka usled izbijanja COVID-19“. Dakle, preporučuje se što detaljniji opis pretrpljene štete (npr. „šteta u vidu naknade za ulaznice prodate u pretprodaji ili na dan događaja“).
Dodatno, potrebno je dostaviti propratnu dokumentaciju kojom se dokazuje procena navedene štete (npr. potvrde nezavisnih stručnjaka ili nadležnih organa).
Konačno, potrebno je opisati mehanizam dodeljivanja pomoći kako bi bilo sigurno da će ista biti odobrena isključivo onima koji su pretrpeli štetu zbog izbijanja virusa kao i da iznos dodeljene pomoći neće prekoračiti iznos pretrpljene štete.
Garancije država članica
Obaveštenjem je dodatno predviđeno da će se korisnik državne pomoći obavezati da dostavi Komisiji određene garancije. Tokom trajanja posledica pandemije COVID-19, korisnik državne pomoći će primiti nadoknadu samo do iznosa pretrpljene štete, dok će ista biti umanjena za iznos prethodno dodeljen u iste svrhe, sprečavajući mogućnost da korisnik primi istu pomoć dva puta.
Kao što se i moglo očekivati, pomoć neće biti odobrena korisniku koji je odgovoran za pretrpljenu štetu ili čije ponašanje nije u skladu sa važećim zakonodavstvom. Ukoliko se pomoć subvencioniše iz nekog od fondova EU, potrebno je da se korisnik saglasi i sa propisima konkretnog fonda.
Konačno, preuzete obaveze uključuju garanciju korisnika da neće kumulirati iznos odobrene pomoći sa iznosom druge pomoći dodeljene u istu svrhu kao i da će dostaviti obaveštenje najkasnije godinu dana od dana donošenja odluke Komisije u kome se precizira iznos nadoknađene štete i troškova.
Predmetno Obaveštenje prati Privremeni pravni okvir, lex specialis za mere državne pomoći.
Privremeni pravni okvir
Kako bi upotpunila postojeći set mera državne pomoći koji državama članicama stoji na raspolaganju, Komisija je usvojila poseban Privremeni pravni okvir za mere državne pomoći. Iako usvojen s ciljem da obezbedi da pomoć koju dodeljuju države članice bude proporcionalna i efikasna, novi privremeni okvir služi i očuvanju celovitosti unutrašnjeg tržišta EU.
Kako smo i objasnili u jednom od prethodnih članaka (dostupno ovde), novi Privremeni pravni okvir uvodi pet vrsta pomoći privrednim društvima koja se suočavaju sa rizikom nelikvidnosti, i to: (i) direktne donacije, selektivne poreske pogodnosti i zajmovi u visini do 800.000 EUR po privrednom dru[tvu, (ii) državne garancije za kredite banaka malim, srednjim i velikim preduzećima; (iii) subvencionisane javne zajmove pod povoljnim uslovima; (iv) zaštitne mere za banke i druge finansijske institucije koje će predstavljati kanal za opstanak privrede (ova pomoć je namenjena klijentima banke, a ne samoj banci); i (v) kratkoročno osiguranje izvoznih kredita.
Na kraju napominjemo da, dok bi se u uobičajenim okolnostima primenjivao princip „prvi i jedini put“, u okolnostima nastalim usled izbijanja COVID-19 biće dozvoljena odstupanja od ovog principa.
Komisija za kontrolu državne pomoći Republike Srbije je, po uzoru na novonastalu praksu u EU, objavila sopstveno Obaveštenje o primeni pravila za dodelu državne pomoći u vezi sa novonastalim okolnostima – COVID-19. Imajući u vidu nove mere na nivou EU u oblasti državne pomoći, a naročito Privremeni pravni okvir i Obaveštenje, može se očekivati da će i Komisija za kontrolu državne pomoći Republike Srbije preduzeti korake u istom pravcu, stoga ćemo pratiti dalja postupanja domaćeg tela nadležnog za kontrolu državne pomoći.
[1] Odluka od 12. marta 2020. godine, SA.56685 (2020/N) – DK- Šema nadoknade radi otkazivanja događaja u vezi sa COVID-19 – https://ec.europa.eu/competition/state_aid/cases1/202011/285054_2139535_70_2.pdf.
[2] „Službeni glasnik RS”, br. 73/2019.
[3] U skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i država članica s jedne strane i Republike Srbije, s druge strane, član 73 – https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/serbia/key_document/saa_en.pdf.
[4] Obaveštenje u skladu sa članom 107(2)(b) UFEU, p 1 – https://ec.europa.eu/competition/state_aid/what_is_new/Notification_template_107_2_b_PUBLICATION.pdf
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
