Naime, za vreme trajanja pandemije COVID-19 način poslovanja se u potpunosti izmenio. Od dobro uhodanog mehanizma odlaska u kancelariju, prešli smo na fotelju u svojoj dnevnoj sobi. Da li se sada vraćamo na rad iz poslovnih prostorija? Koji su uslovi da se vratimo u kancelarije? Šta je dozvoljeno poslodavcima u cilju sprovođenja mera zaštite zdravlja na radu a šta ne? Sva ova pitanja još uvek nisu u potpunosti rešena iako je evidentno da je njihovo rešavanje iz dana u dan od sve većeg značaja. Iz tog razloga Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ( U daljem tekstu “Ministarstvo”) dalo je svoje Mišljenje na dva najčešče postavljana pitanja ovih dana: da li vakcinacija može da bude uslov za povratak zaposlenih sa režima rada od kuće i da li poslodavci mogu da daju novčane podsticaje zaposlenima da se vakcinišu?
Poslodavac ima potpuno pravo da svojim radnjama podiže svest zaposlenih o prednostima vakcinacije. On može da otvoreno iskaže svoj stav i podršku nadležnim organima u tom pravcu. Ipak, kada je reč o mogućnosti da nametne vakcinaciju kao uslov da se zaposleni vrate na rad u poslovne prostorije, situacija je drugačija. Naime, činjenica da li je zaposleni vakcinisan ili nije se ne može uzeti kao kriterijum za odlučivanje o njegovim pravima ili obavezama koje ima u skladu sa radnopravnim propisima.
Ovo potvrđuje i Ministarstvo, ukazujući na odredbu Zakona o radu koja daje mogućnost da poslodavac i zaposleni ugovore da jedan period radnog vremena zaposleni obavlja od kuće, i to onda kada tako odgovara i jednoj i drugoj strani, a naravno, kada je takav rad moguć.
Poslodavac, dakle, ne može samostalno kao uslov za vraćanje na rad u poslovne prostorije da nametne vakcinaciju. Ne samo to, podatak o tome da li je zaposleni primio vakcinu predstavlja podatak o zdravlju, i kao takav se svrstava u posebnu kategoriju podataka o ličnosti, u tzv. naročito osetljive podatke o ličnosti. Na ove podatke primenjuju se posebna pravila obrade, na šta bi poslodavci trebalo da obrate naročitu pažnju ukoliko se odluče da prikupljaju podatke o vakcinaciji zaposlenih.
Potpuno je prirodna tendencija poslodavca da preduzme sve preventivne mere kako bi blagovremeno umanjio rizik od širenja zaraze u okviru kompanije. Ipak, granica između opravdane prevencije i nedozvoljenih podsticaja pa čak i diskriminacije je danas tanka, te se postavilo pitanje da li poslodavci mogu novčano da podstiču zaposlene na vakcinaciju.
Prema Zakonu o radu i mišljenju Ministarstva, novčani podsticaji za vakcinaciju smatraju se tzv. drugim primanjima zaposlenih. Oni se utvrđuju opštim aktom poslodavca, što konkretno predstavljaju kolektivni ugovori poslodavaca sa zaposlenima ili pravilnci o radu, ili sa druge strane pojedinačni ugovori o radu između poslodavca i konkretnog zaposlenog.
Prema tome, za poslodavca ne postoje nikakve prepreke u pogledu korišćenja novčanih podsticaja zaposlenih da se vakcinišu, sve dok su oni utvrđeni na adekvatan način – kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili individualnim ugovorom o radu.
Ono što možemo da zaključimo iz obrazloženog Mišljenja Ministarstva jeste da je integritet ličnosti neprikosnoven, te je njegovo očuvanje vrednost kojoj se teži bez obzira na okolnosti. Sa druge strane, evidentno je prepoznato da je kolektivno delovanje jedini način da se prebrodi situacija nastala pandemijom COVID-19. Ovim Mišljenjem Ministarstvo je adekvatno odgovorilo na postavljena pitanja, potvrđujući još jednom da je buđenje kolektivne svesti osnov za rešavanje kriznih situacija.
