Već dugo je jasno da je pandemija COVID-19 potpuno izmenila način svakodnevnog funkcionisanja u svim sferama života. Sintagma „nova normalnost“ (engl. „new normal“) skovana je i povezuje se sa nastankom svetske ekonomske krize, ali izgleda da je vreme da ponovo bude „aktivirana“ jer je nesumnjivo da je svetska pandemija primorala sve nas da naučimo kako da funkcionišemo u novim, izmenjenim okolnostima.
2020. – „godina virusa“
Može se reći da je svet postao jedno „globalno selo“ [1] gde nam je potrebno nekoliko časova da pređemo nekoliko hiljada kilometara, ili „put oko sveta“. S obzirom na to da su glavni prenosioci zaraznih bolesti ljudi, virusi putuju sa nama. Ameš Adalja stručnjak Univerziteta Džons Hopkins je u tom smislu izjavio: „Virusi su se nekada širili brzinom glisera, a danas brzinom mlaznog aviona [2].“
2021. – „godina vakcina“ ali i…?
Godinu dana nakon početka epidemije napravljeno je nekoliko tipova vakcina i imunizacija građana je mogla da počne. Putovanja koja su u proteklom periodu bila komplikovana ovakvim razvojem situacije bi mogla biti u velikoj meri olakšana. Međutim, pojavila se inicijativa za tzv. „prekogranično praćenje vakcinisanja“. O čemu se radi?
Reč je o „kovid pasošima“, iliti imunitetskim pasošima – kojima će putnici dokazivati da su primili vakcinu, odnosno da njihovo putovanje ne predstavlja rizik za dalje širenje epidemije Covid-19 budući da imaju antitela. Ovo nije prvi put da se pominju „kovid pasoši“. O razlozima za i protiv se raspravljalo još na proleće 2020. godine, kada se Svetska zdravstvena organizacija protivila uvođenju ovakvih pasoša, a poslednjih dana čini se da bi oni mogli postati „nova realnost“.
U tom smislu, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lejen je najavila da Brisel ima u planu da ovog meseca donese Nacrt zakona o kreiranju takozvanih pasoša za vakcinisane. Pasoš će se zvati digitalni zeleni pasoš i sadržaće detalje o tome da li je osoba vakcinisana, kao i prethodne rezultate testiranja na COVID-19 i zdravstvene nalaze.
Doduše, potrebno je napraviti distinkciju između „kovid pasoša“ o kojima se govorilo na proleće prošle godine (budući da tada vakcina još nije bila na pomolu) i „kovid pasoša“ o kojima se govori sada. Naime, ideja je da sam čin vakcinisanja bude evidentiran što je pretpostavka o postojanju antitela kod putnika, koji automatski može da pređe granicu i uđe u zemlju koja je uvela ovaj protokol. Naravno, radi se isključivo o stranoj državi – čije državljanstvo putnik u pitanju nema, jer prema opštim pravilima međunarodnog prava ljudskih prava nije dopušteno da država zabrani ulazak svojim državljanima.
Potreba uvođenja „kovid pasoša“ je iskazana od strane nemalog broja država, ali i nekih avio-kompanija. Pa tako, već na jesen prošle godine, Estonija je potpisala ugovor koji se tiče razmene informacija o vakcinaciji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, a brojne druge države su iskazale interesovanje ili rade na uvođenju „kovid pasoša“, iz različitih političkih i drugih pobuda. Pa tako u Francuskoj smatraju da će to podstaći stanovništvo na vakcinisanje. Poljska dozvoljava putnicima koji imaju potvrdu o vakcinisanju da uđu u državu bez dodatnih ograničenja, Danska je u procesu kreiranja digitalnog pasoša koji će biti dokaz toga da je osoba vakcinisana, Island počinje da izdaje potvrde o vakcinaciji osobama koje su primile dve doze vakcine, ali i druge države kao što su Španija, Portugal, Grčka, Kipar i Belgija podržavaju pasoše koji bi omogućili osobama koje su se vakcinisale da uđu u ove države bez dodatnih ograničenja [3].
Postavlja se pitanje koliko se zaista pouzdano može proceniti da li neko predstavlja rizik za dalje širenje zaraze, dok se sa druge strane razmatraju i rizici koji se tiču diskriminacije i zloupotrebe evidentiranih podataka, ali i ograničenja slobode kretanja.
Zaštita podataka o ličnosti
Uvođenje ovakvog kovid pasoša može biti sporno iz perspektive zaštite podataka o ličnosti. Naime, obaveza zaštite podataka o ličnosti nije prestala sa pojavom pandemije COVID-19.
Na evropskom nivou, u okviru Evropske unije, lične podatke štiti Opšta regulativa o zaštiti podataka o ličnosti („GDPR“). U skladu sa članom 9 GDPR, podaci o zdravstvenom stanju se svrstavaju pod posebnu kategoriju podataka, koja uživa viši stepen zaštite. Obrada ovih podataka po pravilu nije dozvoljena ni kada postoji jedan od predviđenih pravnih osnova, osim u slučaju propisanih izuzetaka. Obrada osetljivih podataka može se vršiti kada je neophodna, na primer, radi zaštite javnog zdravlja, kao što je zaštita od ozbiljnih prekograničnih pretnji po zdravlje, radi zaštite vitalnih interesa društva ili radi ispunjenja druge zakonske obaveze.
Pored toga, neophodno je uzeti u obzir i odredbe Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka koju je Republika Srbija ratifikovala. U skladu sa ovom Konvencijom, lični podaci u vezi sa zdravstvenim stanjem se mogu automatski obrađivati samo u slučaju da domaće zakonodavstvo za to predviđa odgovarajuće garancije.
Sa aspekta prava Republike Srbije, Ustav, kao najviši pravni akt, garantuje zaštitu podataka o ličnosti. S tim u vezi, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Zakon“) zabranjuje obradu podataka o ličnosti kojom se otkrivaju podaci o zdravstvenom stanju. Međutim, Zakon kao izuzetak kada je ovakva obrada dozvoljena propisuje situaciju kada je ona neophodna u cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog zdravlja, kao što je zaštita od ozbiljnih prekograničnih pretnji zdravlju stanovništva. Postavlja se pitanje koliko široko treba tumačiti ovaj izuzetak, i da li otkrivanje podataka o vakcinisanju, odnosno antitelima predstavlja neopravdano i nezakonito zadiranje u privatnost svakog pojedinca.
Zabrana diskriminacije
Uvođenje ovakvih pasoša može biti i naročito sporno s obzirom na načelo zabrane diskriminacije, koje je jasno izraženo kako na međunarodnom, tako i na nacionalnom nivou i koje (bi trebalo da predstavlja temelj savremenog društva.
Načelo zabrane diskriminacije je jasno izraženo u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, ali je garantovano i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima. Osim toga, potrebno je naglasiti da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („EKLJP“), koju je Srbija ratifikovala, zabranjuje bilo kakvu diskriminaciju u ostvarivanju prava i sloboda propisanih EKLJP. Osim toga, u članu 1, Protokola br. 12 uz EKLJP predviđena je i opšta zabrana diskriminacije, u uživanju svakog prava i slobode predviđenog zakonom. Kako smo istakli, zabrana diskriminacije može biti naročito dovedena u pitanje kada je reč o slobodi kretanja, odnosno ograničenju slobode kretanja u skladu sa EKLJP.
Ograničenje slobode kretanja
Sloboda kretanja garantovana je članom 2, Protokola br. 4 uz EKLJP. U tom smislu, svako je slobodan da napusti bilo koju zemlju, uključujući i sopstvenu. Ograničenja koja se mogu postaviti moraju biti u skladu sa zakonom, neophodna u demokratskom društvu i, između ostalog, uvedena radi zaštite zdravlja. Ustavom Republike Srbije takođe je garantovana sloboda kretanja.
Sloboda kretanja predstavlja jedno od četiri osnovna načela Evropske unije, kojim se državljanima država članica, a pre svega radnicima i članovima njihovih porodica, garantuju jednake mogućnosti za ostvarivanje životnih i radnih uslova i promovisanje sopstvenih vrednosti.
Putovanja i „kovid pasoši“
Predlog koji je stigao iz Grčke podelio je članice Evropske unije na one koje su za i one koje su protiv uvođenja bilo kakvih vrsta potvrda o vakcinaciji odnosno imunizaciji. Osim ograničenja slobode kretanja, protivnici ističu i diskriminaciju osoba koje ne mogu, ili jednostavno ne žele da prime vakcinu.
Ostaje da se vidi da li će ovakav stav Evropska unija zadržati ili će promeniti kurs. Do tada, putovanja u strane države regulisana su na pojedinačnom nivou konkretnim protokolima ulaska. To znači da u zavisnosti od destinacije u koju želite otići, za ulazak u konkretnu državu biće neophodno da ispunite uslove koje ta država zahteva.
Osim toga, debata se vodi oko asortimana vakcina koje će biti pokrivene kovid pasošima, tj. da li će se za putovanje u Evropsku uniju zahtevati samo one vakcine koje su sada registrovane, odnosno odobrene od strane Evropske medicinske agencije. Odgovor na ovo pitanje se takođe očekuje u skorijem periodu.
Pored razloga zaštite ljudskih prava, pitanje uvođenja posebnih imunitetskih pasoša predstavlja i pravno-političku dilemu. Od odluke o „kovid pasošima“ ne samo da zavisi organizacija putovanja i ostvarivanje opšteprihvaćenih prava, već može imati dalekosežni uticaj na čitav turistički i finansijski sektor država, imajući u vidu i izdatke koji su potrebni za realizaciju jedne takve ideje.
[1] Termin preuzet od McLuhan, H. M., The Gutenberg Galaxy: The Making of Typographic Man, 1962.
[2] Preuzeto sa: https://www.slobodnaevropa.org/a/historija-bolesti-zaraza-pandemija-kuga-kolera-grip/30478110.html.
[3] Euronews, What is a vaccine passport and which countries are asking for them? 05.02.2021. [https://www.euronews.com/travel/2021/01/19/what-is-the-vaccine-passport-and-what-does-it-mean-for-the-future-of-travel]
