Ključne delatnosti u vreme pandemije COVID-19

Izbijanje virusa COVID-19 se proširilo na veliki deo sveta i preduzete drastične mere kako bi se širenje virusa suzbilo sada uzvraćaju udarac privatnom sektoru.

Mnoge države su donele odluku da zatvore sva radna mesta koja u ovom momentu nisu od ključnog značaja, za koja nije moguće organizovati rad od kuće i kod kojih su zaposleni u riziku od infekcije koronavirusom.

Ovo je dovelo do dve ključne posledice. Prvo, oni koji su zaposleni u delatnostima od ključnog značaja su u stalnom riziku od infekcije čime se smanjuje njihov broj. Druga posledica je da su oni koji ne rade u riziku nelikvidnosti usled manjka posla i promenjenih preferencija kupaca.

Vlada izriče mere, tražeći od građana da ostanu kod kuće, a kompanije, pogotovo male kompanije, turističke agencije, avioprevoznici, hoteli i mnogi drugi, suočavaju se sa teškim odlukama. Ove delatnosti su od velikog značaja za ekonomiju svake države, zapošljavajući ogroman deo stanovništva.

­­­Delatnosti koje su važne, bez obzira kako ih nazivali

Dok brojne države u različitoj meri zavise od određenih ključnih delatnosti i kako se njihova povezanost sa tim delatnostima razlikuje, postoji nekoliko ključnih delatnosti/sektora koji moraju da nastave da funkcionišu kako bi se kriza prebrodila. Te najvažnije delatnosti su sledeće:

• Zdravstvo (klinički centri, bolnice, apoteke itd)
• Državna uprava (državni organi, policija, vojska itd)
• Prehrambena industrija i poljoprivreda (supermarketi i prodavnice, pekare, farme, fabrike za preradu hrane, prodavnice hrane za kućne ljubimce itd)
• Glavna postrojenja (struja, dopremanje vode, odvoženje smeća i upravljanje otpadom)
• Bankarstvo (banke, pošte)
• Logistika (špediterske i prevozničke kompanije, skladišta itd)
• Neophodne usluge (benzinske stanice, servisi vozila, prodavnice delova, krojačke radnje, kao i delatnosti koje mogu biti preusmerene na proizvodnju medicinske opreme itd)
• Obrazovanje (obrazovne institucije za učenje na daljinu)

Sve ove delatnosti predstavljaju minimum i čiji posvećeni i neprekidni rad je neophodan za opstanak države i kako bi se kriza završila sa minimalnim posledicama po državu.

Situacija u Srbiji

U Srbiji, veliki je udeo zaposlenih u opštoj populaciji koji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2019. godinu iznosi oko 3 miliona. Od 3 miliona, približno 600 000 ljudi zaposleno je u delatnostima koje nisu od ključnog značaja, ali su brojne delatnosti koje nisu od ključnog značaja  a koje su uvrštene sa ključnim delatnostima, tako da bi približnija procena bila da je gotovo milion ljudi zaposleno u delatnostima koje nisu osnovne, odnosno ključne. Ovaj broj, dakle, čini 1/3 zaposlene populacije.

Ovo znači da 1/3 zaposlenih ljudi u Srbiji može da iskusi ozbiljne gubitke povodom uvedenog vanrednog stanja, a tek će se videti kako će to uticati na privredu.

Odgovor Srbije

Srbija je najavila paket mera koje imaju u vidu upravo ovaj ekonomski problem. Ove mere bi trebalo da pruže olakšanje privrednicima koji su već pretrpeli gubitak i koji će nastaviti da posluju sa gubitkom u budućnosti.

Program ekonomskih mera Vlade Srbije čine četiri glavne kategorije:

1. Poreske mere. Primenjuju se na sve kompanije i uključuju (i) odlaganje plaćanja poreza na zarade i socijalnog osiguranja u privatnom sektoru tokom trajanja vanrednog stanja (sa rokom otplate do prvog kvartala 2021. godine najranije); (ii) odlaganje plaćanja poreza na dobit pravnih lica od 1. aprila 2020. i samo za drugi kvartal (ovo isključuje prethodnu fiskalnu godinu, prvi kvartal i ostatak fiskalne 2020. godine); (iii) oslobođenje od plaćanja PDV-a samo za donacije. Cilj ovih mera je podizanje preko potrebne likvidnosti.

2. Direktna pomoć privatnom sektoru (moguća prijava državne pomoći). Pretpostavljamo da će pomenuta pomoć biti deo plana državne pomoći koji će biti usvojjen u narednih 10 dana. Sastoji se od (i) direktne pomoći preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima u iznosu minimalnih zarada njihovih zaposlenih (tokom trajanja vanrednog stanja zbog COVID-19, iznos koji je dovoljan da pokrije 3 meseca isplate minimalnih zarada). Drugi set pomoći (ii) rezervisan je za velika preduzeća u iznosu od 50% minimalnih zarada, tokom trajanja vanrednog stanja, ukoliko je u pitanju režim iz članova 116 i 117. Zakona o radu. Pomenuta pomoć je selektivna i vidno čini diskriminaciju između malih i srednjih preduzeća, s jedne strane i velikih preduzeća, s druge. Zanimljivo svojstvo obe mere jeste da bi trebalo da budu isplaćene neposresno zaposlenima, dok bi kompanije bile indirektni korisnici pomoći.

3. Mere za likvidnost privatnog sektora (moguća prijava državne pomoći). Prepostavljamo da će i ova mera biti u okviru najavljenog plana državne pomoći koji će biti usvojen u narednih 10 dana. Cilj navedenih mera jeste da udovolji trenutne potrebe za likvidnošću i da podrži kompanije koje se suočavaju sa bankrotom zbog izbijanja virusa COVID-19. Ovo uključuje dve mere (i) programi kredita kako bi se održala likvidnost i obrtna sredstva za kompanije koje su registrovane kod Fonda za razvoj i (ii) plan državne pomoći za kredite kod poslovnih banaka obezbeđene državnim garancija za mala i srednja preduzeća u cilju obezbeđenja likvidnosti i obrtnih sredstava.

4. Direkna novčana pomoć svim punoletnim državljanima Srbije u iznosu od €100. Ova mera nije selektivna i zbog toga ne bi trebalo da predstavlja državnu pomoć, mada određeni elementi i kriterijumi za definisanje grupe korisnika potencijalno može da otvori pitanja da li je reč o državnoj pomoći u konkretnom slučaju.

Važno je videti da je preduzimanje ovakvih koraka zbog krize izazvane pandemijom ozbiljan test za srpsku ekonomiju, budući da ništa slično nije viđeno u skorijoj prošlosti.

Ekonomske mere koje je uvela Vlada Srbije su ključne za preživljavanje ekonomije. Međutim, za razliku od bilo koje krize i recesije koje smo imali prilike da vidimo, delatnosti koje se sada suočavaju sa najvećim problemima će biti potrebne i kada se kriza završi. Ostaje pitanje – koliko će kriza da traje, da li će određene delatnosti uspeti da prebrode teškoće i da li će mere biti dovoljne da se održi stabilna ekomonija?

Za više informacija možete nas kontaktirati na  covid19@geciclaw.com

Linkedin

Facebook

Twitter

email