EU uvela zabranu putovanja: Šta se dešava sa međunarodnom trgovinom?
Savet Evrope je 17. marta 2020. godine podržao uvođenje 30-dnevnne zabrane putovanja u EU, zajedno sa čitavim nizom drugih mera kontrole granica. Države članice EU započele su sa njihovom primenom istog dana.
Inicijalno je predviđeno da usvojena ograničenja putovanja traju 30 dana, ali mogu se produžiti ukoliko to bude bilo potrebno. Važno je napomenuti da su zabranu putovanja prihvatile ne samo države članice već i četiri pridružene zemlje u okviru Šengen zone (Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska).
Usvojene Smernice za mere kontrole granica radi zaštite zdravlja ljudi i obezbeđivanja dostupnosti roba i osnovnih usluga („Smernice“) Komisija je prvobitno predložila 16. marta, sa detaljnim odredbama o novom režimu kontrole granica. Smernice su pripremljene, kako je naglasila predsednica Von der Leien, da „zaštite ljude od širenja virusa“ i kako bi „bili sigurni da mi [EU] održavamo protok robe„.
Iako su zabranom uvedene opsežne mere kontrole granica (detaljnije objašnjeno u daljem tekstu), koje u Evropi nisu viđene decenijama, bar ne nakon stvaranja Šengena i jedinstvenog tržišta, mere koje se odnose na spoljnu trgovinu od posebnog su interesa za treće zemlje, Zapadni Balkan i Srbiju.
Transport robe i usluga
Kako bismo odmah olakšali čitaocima, članovima transportne zajednice – izuzeti ste od navedenih mera. U smernicama se izričito navodi da:
„Treba omogućiti profesionalno putovanje kako bi se osigurao prevoz robe i usluga. U tom kontekstu, omogućavanje sigurnog kretanja radnicima koji se bave transportom, uključujući vozače kamiona i vozova, pilote i vazduhoplovstvo, preko unutrašnjih i spoljnih granica, je ključni faktor za obezbeđivanje adekvatnog kretanja robe i osnovnog osoblja“ [isticanje određenih delova je dodato], Smernice, stav 3.
Nadalje, Smernice pružaju jasne uslove koji ograničavaju slobodu država članica u uvođenju novih i opširnijih ograničenja, o kojima u svakom slučaju mora biti obaveštena Komisija i sve ostale države članice.
Jedna od ključnih komponenti Smernica je uvođenje „zelenih traka“ – prioritetnih traka za teretni saobraćaj izuzetih od bilo koje postojeće zabrane (pogledajte paragrafe 1 i 6).
U svom govoru 16. marta, predsednica Von der Leien je izjavila „preporučujemo postavljanje takozvanih zelenih koridora, brzih traka za prevoz robe kako bi se saobraćajne gužve smanjile i kako bismo imali brz protok robe. Ovo je važno u održavanju jedinstvenog tržišta i održavanju naše privrede ” [isticanje određenih delova je dodato].
Nema zelenih traka za Zapadni Balkan, bar za sad
Ono što ostaje nejasno je da li su Komisija i Savet Evrope predvideli da se pomenute trake primene za treće zemlje koje se graniče sa Unijom. Tačnije, u kontekstu Zapadnog Balkana, koji je geografski oivičen spoljnim granicama EU, ovo pitanje postaje posebno relevantno.
Kakav je stav Komisije i EU u odnosu na Zapadni Balkan? Da li će im biti dozvoljen pristup i preko navedenih „zelenih koridora“, kako bi ostvarili „brzi protok robe“ i održali privrede svojih zemalja, poput svojih kolega iz EU? Odgovor na ovo suštinsko pitanje za sada ostaje nepoznat.
Ostale mere za kontrolisanje granica
Prema usvojenim ograničenjima, određeni izuzeci su ipak dozvoljeni. Dakle, ograničenja se neće primenjivati na (i) građane EU koji se vraćaju kući, (ii) dugoročne rezidente EU, (iii) članove porodica državljana EU i diplomate, (iv) neophodno osoblje (npr. lekari, zdravstveni radnici, medicinske sestre , istraživači i stručnjaci za lečenje virusa) i (v) granične radnike na putu.
Smernice pozivaju države članice da sačuvaju integritet jedinstvenog tržišta i da se suzdrže od nelojalne prakse koja bi mogla ugroziti slobodno kretanje robe. Ovo je posebno važno u okolnostima kada je nekoliko država članica već uvelo svoje zabrane. Zbog toga su Smernice fokusirane na nekoliko krucijalnih pitanja koja su navedena u nastavku.
Pre svega, Smernicama je predviđeno da je održavanje funkcionalnosti lanca snabdevanja i hitnog transporta od ključnog značaja za EU. Naime, neophodno je uspostaviti tzv. zelene trake, odnosno brze trake, koje moraju imati apsolutni prioritet u sistemu brzog transporta, u cilju obezbeđivanja ponude osnovnih proizvoda (npr. hrana, medicinska i zaštitna oprema).
Smernice se dalje predviđaju bezbedno kretanje radnika koji se bave transportom, uključujući vozače kamiona i vozova, pilota i posada aviona. Države ne bi trebalo da nametnu bilo kakva druga ograničenja za transport robe i putnika, osim ukoliko su ona transparentna i relevantna za suzbijanje COVID-19, ali takođe proporcionalna i nediskriminatorna.
Slobodno kretanje robe se uspostavlja davanjem prioriteta transportu lekove, zaštitne opreme i osnovnih proizvoda. Dakle, slobodna cirkulacija je ključna za obezbeđivanje dostupnosti proizvoda, naročito lekova, medicinske opreme, lako kvarljive hrane i stoke. Smernice strogo zabranjuju nametanje bilo kakvih ograničenja na jedinstvenom tržištu i vrlo su jasne – lanac snabdevanja ne sme biti prekinut.
Smernice takođe obavezuju države članice da pruže odgovarajuću zdravstvenu zaštitu svim licima koja su izložena riziku od širenja COVID-19. Takođe, nacionalni zdravstveni sistemi moraju dati prednost određenim profilima izloženih lica. Sa tim u vezi, organi zdravstvenih ustanova moraju da preduzmu mere kako bi uspostavili standardne operativne procedure i obezbedili da je dovoljan broj osoblja obučen i snabdeven zaštitnom opremom.
Da li će institucije EU i države članice pronaći način da se prebrode ovu krizu ili će se ponoviti italijanski i španski scenario u drugim delovima Evrope – ostaje nam da vidimo.
Komisija je u Smernicama takođe pooštrila svoj stav o kontroli spoljnih granica EU. Od sada, svi putnici bili da su državljani EU ili ne, moraju se uraditi sistematski pregled na graničnim prelazima, a ukoliko je potrebno i lekarski pregled.
Međutim, Smernice se ne zaustavljaju ovde. One idu korak dalje i predviđaju mogućnost državama da zatvore svoje granice za skoro sve državljane koji nisu deo EU, a za koje smatraju da predstavljaju rizik po javno zdravlje. Nova politika, ukoliko bude efikasno sprovedena, dovešće do najrestriktivnijih zabrana putovanja od nastanka Šengen zone.
Iako je ponovno uvođenje privremenih graničnih kontrola prerogativ država članica, kriza COVID-19 izazvala je do sada nezabeležen broj zatvaranja granica, kako unutar tako i van EU. Pojedine države obavljaju lekarske preglede na graničnim prelazima kako državljana EU, tako i državljana ostalih zemalja, čak i onih u tranzitu, bez obzira na razloge njihovih putovanja. Neke države su čak uvele i potpunu zabranu ulazaka u zemlju.
Smernice ističu da države članice ne mogu zabraniti ulazak bilo kom od prethodno navedenih lica u zemlju, ali ih ipak ovlašćuju da iste upute u karantin ili samoizolaciju, čime efektivno ograničavaju njihovu slobodu kretanja. Međutim, osnovni razlog za donošenje Smernica je ponovni pokušaj uvođenja jednoobraznosti i reda unutar EU, kako bi bila očuvana slobode kretanja, kao jedne od četiri osnovne slobode na nivou Unije. Ostaje nam da vidimo da li će njihov pokušaj uspeti.
Uzimajući u obzir sve prethodno navedeno, očigledno je da se EU i njeni susedi suočavaju sa krizom do sada nezabeleženih razmera, što predstavlja test za temelje na kojima je izgrađena Unija kao i za njen pravni poredak. Kako se situacija brzo razvija, pažljivo ćemo pratiti najnovija dešavanja i blagovremeno izveštavati o donošenje novih mera.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
