U sklopu mera usvojenih od strane Vlade u okviru ekonomskog paketa za ublažavanje efekata pandemije virusa Covid-19 na privredu, našla se i Uredba o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti („Uredba“). Za privredu Srbije kod koje je finansiranje emisijom obveznica retkost, sadržina ove Uredbe je izuzetak, međutim u zemljama sa razvijenijim finansijskim tržištem, korporativne obveznice su standardni vid finansiranja. Uredbom se želi pojednostaviti postupak za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti u toku vanrednog stanja, kao i u roku od 180 dana od prestanka vanrednog stanja , a u cilju podsticanja privrednih društava da emituju dužničke hartije od vrednosti kako bi stvorili dodatan način za pribavljanje izvora finansiranja. Dodatno, emisija dužničkih hartija od vrednosti omogućava emitentu pribavljanje većeg iznosa sredstava po nižoj kamatnoj stopi u odnosu na kredit. Takođe, izdavanjem dužničkih hartija od vrednosti povećava se broj finansijskih instrumenata kojima se trguje na berzi.
Nakon objavljivanja paketa mera i uredbi koje su ih određivale, ostalo je dosta nedoumica, a pogotovo kad su u pitanju korporativne obveznice koje bi trebalo da unesu nov način finansiranja za emitenta i nov način ulaganja sredstava za privredna društva koja imaju višak sredstava. Jedna od najpoznatijih HoV su akcije, koje emituju akcionarska društva i koje predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti. Ipak pored njih postoje I dužničke hartije od vrednosti od kojih su najpoznatije obveznice.
Jedno od čestih pitanja od objavljivanja Uredbe je i da li se ona odnosi na privredna društva organizovana u formi društva sa ograničenom odgovornošću i šta podrazumeva pojam sticanja svojstva javnog društva.
Naime, po svojoj definiciji, javno društvo je izdavalac hartije od vrednosti koje ispunjava bar jedan od sledećih uslova: i)uspešno je izvršilo javnu ponudu hartija od vrednosti u skladu sa prospektom čije je objavljivanje odobrila Komisija za hartije od vrednosti, i ii) čije su hartije od vrednosti uključene u trgovanje na regulisano tržište, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi (“MTP”) u Republici Srbiji.
Kako bismo razrešili postojeću dilemu, ukazujemo da pravnim okvirom Republike Srbije, odnosno Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o tržištu kapitala nije isključena mogućnost da i društva sa ograničenom odgovornošću izdaju hartije od vrednosti, ali ista mogu izdavati samo dužničke hartije od vrednosti.
Uredba predviđa da izdavalac koji uspešno izvrši javnu ponudu dužničkih hartija od vrednosti u skladu sa prospektom čije je objavljivanje odobrila Komisija za hartije od vrednosti, stiče svojstvo javnog društva, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, ukoliko to svojstvo nije imao ranije i zadržava ga u periodu trajanja dužničke hartije od vrednosti. Imajući u vidu ovu činjenicu, sama Uredba ne unosi novine u izdavanje dužničnih hartija od vrednosti, već naprotiv samo naglašava uslove iz Zakona o tržištu kapitala.
U slučaju društva sa ograničenom odgovornošću sticanje svojstva javnog društva u smislu Zakona o tržištu kapitala, kako smo objasnili, prevashodno podrazumeva da društvo stiče obaveze izveštavanja javnosti, Кomisije i regulisanog tržišta odnosno MTP u skladu sa navedenim zakonom, a ne podrazumeva obavezu društva da sprovede promenu pravne forme i postane akcionarsko društvo, niti da svoje akcije uključi u trgovanje.
Podsećamo, objavljivanje prospekata dužničkih hartija od vrednosti, kao i obavezna sadržina takvih prospekata, regulisani su Zakonom o tržištu kapitala i podzakonskim aktima. Međutim, kako bi se u okolnostima vanrednog stanja ovaj postupak što više pojednostavio i time doprinelo ublažavanju finansijskih efekata trenutne situacije na tržišne učesnike, Uredbom se unose izvesne izmene u postupak sastavljanja i odobravanja prospekta.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
