Opšti sud Evropske unije („Sud“) je 13. maja 2020. godine odbio tužbu koju su podnele avio-kompanije easiJet, Volotea i Germanvings, tražeći da se poništi odluka Evropske komisije („Komisija“) kojom se proglašava nedozvoljenom pomoć koju je Italija odobrila avio-prevoznicima koji lete sa i ka Sardiniji.
Sud je odbio navode avio-kompanija da do narušavanja konkurencije nije došlo, kao i da nije bilo uticaja na trgovinu između država članica.
S tim u vezi, Sud je obrazložio da se nacionalna mera može proglasiti državnom pomoći ukoliko je ona takva da može da naruši konkurenciju i da utiče na trgovinu, te nije neophodno utvrditi da je takva pomoć stvarno imala uticaj na trgovinu i da je konkurencija zaista narušena.
Vratimo se dva koraka unazad
Autonomna regija Sardinija je 2010. godine odobrila finansiranje ostrvskih aerodroma Algero, Cagliari i Olbia, koji su odobrena sredstva dalje koristili za davanje finansijske nadoknade određenim avio-kompanijama. Cilj davanja nadoknade bio je da se odabrane avio-kompanije podstaknu da povećaju avio-saobraćaj do navedenih aerodroma na Sardiniji i promovišu ga kao turističku destinaciju. Prenos finansijski sredstava sa aerodroma na avio-kompanije odvijao se pod uslovima koje su vlasti Sardinije propisale i nadgledale.
U januaru 2013. godine, Komisija je pokrenula istragu radi utvrđivanja da li su preduzete mere u skladu sa pravilima EU o državnoj pomoći.
Nakon sprovedene istrage, Komisija je 29. jula 2016. godine utvrdila da je Sardinija dodeljivanjem pomoći odabranim avio-kompanijama, istima omogućila sticanje povoljnijeg položaja na tržištu, kršeći pravila EU o državnoj pomoći. Aerodromi su avio-kompanijama odobravali finansijsku nadoknadu za uvođenje novih ruta ili dodatno razvijanje postojećih ruta do Sardinije. Na taj način se vršio finansijski podsticaj odabranim avio-kompanijama da razrade avio-saobraćaj do ostrva. Dodatno, avio-kompanije su takođe dobijale finansijska sredstva za obavljanje marketinških aktivnosti, koje su deo njihovog uobičajenog poslovanja.
Avio-kompanije easyJet, Volotea i Germanwings su pokrenule postupak pred Sudom. Neki od razloga zbog kojih je tužbom traženo da se poništi odluka Komisije jesu, kako se navodi, nepravilno utvrđenje pojma državne pomoći, mogućnost opravdanja predmetne pomoći i nalog za vraćanje dodeljenih sredstava.
Sud je potvrdio sledeće zaključke Komisije:
Najzad, predmetna odluka je veoma interesantna u pogledu primene načela investitora tržišne ekonomije (engl. Market Economy Investor Principle – MEIP). U skladu sa EU pravilima, javne intervencije ne predstavljaju državnu pomoć kada se izvode pod takvim tržišnim uslovima koje bi prihvatio i privatni investitor. Dokle god se poštuje MEIP načelo, pomoć ne obezbeđuje prednost učesniku na tržištu i stoga ne predstavlja državnu pomoć. Sa druge strane, ukoliko nije ispoštovano MEIP načelo, državna pomoć postoji i Komisija tada ispituje da li je ona u skladu sa pravilima EU. U ovom konkretnom slučaju, Komisija je zauzela stav da privatni investitor ne bi prihvatio da pod ovakvim tržišnim uslovima finansira povećanje avio-saobraćaja i relevantnih marketinških aktivnosti navedenih avio-kompanija.
Zbog čega je ova odluka važna za Srbiju?
Republika Srbija je sa Evropskom zajednicom i njenim državama članicama potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (“SSP”). Na osnovu čl. 73 SSP-a, državna pomoć koja narušava ili preti da naruši konkurenciju davanjem prednosti određenim učesnika na tržištu ili određenim proizvodima u meri u kojoj može uticati na trgovinu između Evropske zajednice i Srbije, nije u skladu sa pravilnim funkcionisanjem SSP-a. Svako postupanje u skladu sa ili protivno ovom članu procenjuje se na osnovu kriterijuma koji proističu iz primene pravila konkurencije u Evropskoj zajednici. Ovo konkretno znači da je Srbija dužna da u potpunosti primenjuje pravne tekovine EU (EU acquis), uključujući propise EU i sudsku praksu. Dakle, budući da je ova odluka sada deo sudske prakse EU, ona će biti relevantna i za srpske organe prilikom utvrđivanja da li dodeljena pomoć predstavlja nedozvoljenu državnu pomoć, tj. da li je dodeljena pod takvim tržišnim uslovima koje bi i privatni investitor prihvatio.
