Izazovi za Komisiju za zaštitu konkurencije („KZK“) i Komisiju za kontrolu državne pomoći („KKDP“) su naglo porasli u poslednjih deset meseci. Novi članovi Saveta su izabrani u oba tela. Početak njihovih mandata se vremenski podudario sa početkom COVID-19 pandemije („COVID-19“) koja je sigurno poremetila njihove prvobitne planove i ideje.
Konkurencija
COVID-19 telima za zaštitu konkurencije postavlja dva zadatka: prvi, da obrate pažnju na krizne kartele, i drugi, da istovremeno dozvole potrebnu saradnju između konkurenata u situacijama kada je to opravdano. Nažalost, za razliku od Evropske Komisije („EK“) koja je objavila Privremeni okvir za ocenu pitanja zaštite konkurencije u vezi poslovne saradnje za vreme COVID-19, KZK do sada nije objavila nijedno obaveštenje ili smernice koje se odnose na saradnju konkurenata u vreme pandemije bez kršenja Zakona o zaštiti konkurencije. KZK je samo obavestila učesnike na tržištu o primeni Uredbe o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja (za više videte ovde). Pažnja je skrenuta na proceduralne rokove u postupcima koncentracija i pojedinačnih izuzeća restriktivnih sporazuma od zabrane, bez i jedne reči o izazovima sa kojima su se suočavali učesnici na tržištu da posluju u skladu sa pravilima zaštite konkurencije za vreme COVID-19. Ovakav stav KZK može se smatrati problematičnim imajući u vidu da je COVID-19 izazvao značajne poremećaje na tržištima u Srbiji.
KZK je u 2020. godini do sada pokrenula nekoliko postupaka utvrđivanja povrede konkurencije. Kao što je već i najavila, KZK je svoj kurs usmerila na restriktivne sporazume. Prvi postupak je pokrenut protiv pet učesnika na tržištu zbog osnovane sumnje da su dogovoreno podneli zajedničku ponudu u postupku javne nabavke. Posle toga, nakon sprovedene sektorske analize tržišta trgovine na malo u prodavnicama pretežno hranom, pićem i duvanom za period 2017-2018. godine, KZK je pokrenula postupak protiv 23 učesnika na tržištu (dva dobavljača i 21 maloprodavca) obrazlažući da njihovi sporazumi sadrže odredbe kojima se utvrđuju cene u daljoj prodaji. U septembru, KZK je objavila da je pokrenula još dva postupka zbog utvrđivanja cena u daljoj prodaji izvršivši nenajavljene uviđaje u prostorijama učesnika prisutnim na tržištu distribucije potrošačke elektronike. Nekoliko dana posle, još jedan postupak zbog utvrđivanja cena u daljoj prodaji je pokrenut protiv distributera brenda Nespresso.
Pored toga, KZK nije zapostavila ni zloupotrebu dominantnog položaja. U julu je pokrenut postupak protiv autobuskog prevoznika. KZK ima iskustva sa vođenjem ovakve vrste istrage imajući u vidu da je već jednom sprovela sličan postupak u kome je utvrdila postojanje zloupotrebe dominantnog položaja.
Državna pomoć
U skladu sa novim Zakonom o kontroli državne pomoći koji je stupio na snagu 1. januara 2020. godine, institucionalana i funkcionalna nezavisnost KKDP je dodatno pojačana. Vredno je pomenuti da je KKDP brzo reagovala na pojavu COVID-19 demonstrirajući proaktivan pristup. Naime, u cilju ublažavanja uticaja pandemije na srpsku ekonomiju, KKDP je 17. marta 2020. godine donela Obaveštenje o primeni pravila za dodelu državne pomoći u vezi sa novonastalim okolnostima – COVID-19. Navedeno obaveštenje je transponovanje Obaveštenja EK od 13. marta. 2020. godine, u skladu sa članom 73 stav 2 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske Unije i Srbije, kao i člana 107 Ugovora o funkcionisanju Evropske Unije. Ovakav potez je pokazao pozitivan pristup KKDP da usklađuje svoje postupanje sa praksom EK.
Dodatno, Vlada Republike Srbije je usvojila dve uredbe u cilju ublažavanja posledica COVID-19. Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja štetnih posledica prouzrokovanih epidemijom zarazne bolesti COVID-19 propisuje da se državna pomoć može dodeliti pod uslovom da: (i) ukupna visina pomoći ne prelazi iznos potreban za pokrivanje opravdanih troškova; (ii) ako se državna pomoć dodeljuje na osnovu šeme određuje se period važenja mere, ukupan budžet, instrument pomoći, intenzitet i korisnici; (iii) stvarni gubitak nije nastao kao posledica nepoštovanja pozitivnih propisa za vreme epidemije zarazne bolesti COVID-19, odnosno da bi takvi troškovi nastali bez obzira na epidemiju zarazne bolesti COVID-19; (iv) korisnik nije direktno odgovoran za nastanak, odnosno nije grubom nepažnjom ili svesno doprineo stvarnom gubitku.
Sa druge strane, Uredba o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u privredi prouzrokovanog epidemijom zarazne bolesti COVID-19 propisuje da državna pomoć može dodeliti u obliku: (i) subvencije, otpisa duga, poreskih olakšica; (ii) subvencionisanih kamatnih stopa za kredite; (iii) garancija za kredite pod uslovima povoljnijih od tržišnih; (iv) odlaganja plaćanja poreza i/ili doprinosa za socijalno osiguranje; (v) subvencija za plate zaposlenih radi izbegavanja otpuštanja tokom epidemije zarazne bolesti COVID – 19; (vi) kratkoročnog osiguranja izvoza.
Zaključak
Verovatno nije teško reći da KZK ima sklonost ka postupcima utvrđivanja cena u daljoj prodaji. Da li zato što je to najčešće kršenje zakona ili zato što je za KZK to lakša opcija, možemo samo da pretpostavimo, ali biće zanimljivo videti u narednom periodu kako će KZK završiti pokrenute postupke. S druge strane, novi Savet KKDP pokazao je spremnost da se suoči sa COVID-19, ali pravi izazov je tek na pomolu sledeće godine kada će posledice pandemije postati mnogo jasnije.
