U jeku višemesečne krize i vanrednog stanja koje je prouzrokovala pandemija virusa COVID-19, goruće pitanje među privrednicima je – kako sačuvati likvidnost?
Likvidnost, kao sposobnost dužnika da u datom trenutku izmiri obaveze prema poveriocima, naročito je značajna ako se uzme u obzir opšte umanjenje profitabilnosti poslovanja za vreme vanrednog stanja, te činjenica da, nakon ukidanja vanrednog stanja, privreda treba da nastavi tamo gde ju je vanredno stanje zateklo – bez obzira na pretrpljene gubitke.
Kako bi došli do sredstava za izmirenje obaveza i izbegli eventualne postupke prinudne naplate potraživanja ili sudske postupke, privrednici uvek mogu rashodovati ili prodati svoju imovini, ili mogu sa svojim poslovnim partnerima pregovarati o produženju rokova dospeća poslovnih obaveza. Međutim, koje su još opcije na raspolaganju privrednicima u Srbiji kako bi održali svoju likvidnost u trenutnim okolnostima?
Krediti kao izvor finansiranja
Za potrebe poboljšanja tekuće likvidnosti, privrednicima je uvek dostupan veliki broj različitih oblika kredita koje nude poslovne banke. Ova opcija je svakako primamljiva, naročito kada se uzme u obzir program podrške privredi kojim je država ušla kao garant za povoljne kredite, što, posledično, omogućava pribavljanje sredstava pod povoljnijim uslovima (o navedenoj garantnoj šemi više možete pročitati ovde). Osim kredita koje daju poslovne banke, privrednicima su na raspolaganju i sredstva za podršku likvidnosti koje daje Fond za razvoj, o čemu možete više pročitati ovde.
Pozajmice osnivača i konverzija duga u kapital
U uslovima otežanog poslovanja i ugrožene likvidnosti, osnivač privrednog društva može svojoj kompaniji odobriti kratkoročnu pozajmicu za likvidnost. Takva „finansijska injekcija“ realizuje se po osnovu ugovora o zajmu kojim se definišu iznos pozajmice, rok za vraćanje, namena pozajmljenih sredstava, kao i ostali obavezni elementi koje ovaj ugovor mora da sadrži.
Društvo je dužno pozajmicu vratiti na ugovoren način i u ugovorenom roku, kako bi predupredilo potencijalno nepovoljniji poreski tretman pozajmice od strane Poreske uprave. Ukoliko privredno društvo ne isplati osnivaču pozajmljena sredstva, dug koji privredno društvo ima prema osnivaču po tom osnovu može se konvertovati u kapital, čime se povećava osnovni kapital društva i gasi obaveza isplate pozajmice.
Faktoring i forfeting
Faktoring i forfeting su vrste finansijskih usluga koje se zasnivaju na otkupu nedospelih i budućih potraživanja za isporučenu robu ili pružene usluge. Korisnici faktoring usluga obično su poverioci koji imaju potrebu da svoja nedospela potraživanja naplate pre ugovorenog roka dospeća i da na taj način povećaju svoju tekuću likvidnost, pri čemu se prodaju potraživanja prema dužniku koji se nalazi u istoj zemlji. S druge strane, iako sličan poslu faktoringa, forfeting se zasniva na prodaji nedospelog, dugoročnog potraživanja prema dužniku koji se nalazi u inostranstvu.
Kako sav rizik naplate potraživanja snosi faktor, odnosno forfeter kao kupac nedospelog potraživanja, društvo koje koristi usluge faktoringa ili forfetinga, kao prodavac, ne može očekivati da potraživanje proda po punoj ceni. Ipak, poslovi faktoringa i forfetinga su dobar način da se dođe do „instant“ likvidnosti.
Hartije od vrednosti
U sklopu mera podrške privredi radi saniranja posledica vanrednog stanja našla se i Uredba Vlade o postupku za izdavanje dužničkih hartija od vrednosti, kojom se pojednostavljuje zakonska procedura izdavanja, odnosno emisije dužničkih hartija od vrednosti tokom 180 dana nakon ukidanja vanrednog stanja (više o ovome možete pročitati ovde). Emisija dužničkih hartija od vrednosti od strane akcionarskih društava i društava s ograničenom odgovornošću u skladu s navedenom Uredbom omogućava privrednom društvu izdavaocu da pribavi značajna sredstva koja mogu poslužiti za pokrivanje potreba likvidnosti, bez obaveze zaduživanja kod poslovnih banaka ili Fonda za razvoj.
