Vanredno stanje koje je u Srbiji uvedeno 15. marta 2020. godine zbog pandemije virusa COVID-19 najviše se odrazilo na radne odnose. Veliki broj zaposlenih prešao je na fleksibilne vidove rada, kao što su rad od kuće ili rad na daljinu, dok su drugi zaposleni nastavili da rade „na terenu“, odnosno u poslovnim prostorijama poslodavca gde se i inače obavlja privredna delatnost.
Ipak, bez obzira na to da li zaposleni tokom vanrednog stanja rade od kuće ili ne, postavlja se pitanje njihovih prava iz Zakona o radu („Zakon“). Konkretno, imaju li zaposleni pravo da koriste godišnji odmor za vreme vanrednog stanja?
Vlada Srbije pojasnila je situaciju.
Godišnji odmor – „sad ili nikad“
Vlada je 7. aprila 2020. godine donela Zaključak s određenim predlozima poslodavcima koji se tiču prava zaposlenih na korišćenje godišnjeg odmora u svetlu vanrednog stanja.
Naime, Vlada je preporučila poslodavcima da zaposlenima, koji su obavezni da tokom vanrednog stanja nastave s redovnim obavljanjem radnih zadataka, omoguće korišćenje preostalog dela godišnjeg odmora za 2019. godinu zaključno s 31. decembrom 2020. godine.
Navedenom preporukom bi se izašlo u susret zaposlenima koji su nastavili da rade „na terenu“, odnosno u uobičajenim poslovnim prostorijama poslodavca, jer bi ovi zaposleni mogli preostali deo godišnjeg odmora za 2019. godinu da iskoriste kada se za to stvore uslovi – dakle, i posle 30. juna 2020. godine koji Zakonom propisan kao krajnji rok.
S druge strane, Zaključak ne predlaže istu mogućnost za zaposlene koji tokom vanrednog stanja rade na daljinu ili od kuće. To, naravno, ne znači da ovi zaposleni nemaju pravo na godišnji odmor – zapravo, preostali deo godišnjeg odmora za 2019. godinu ovi zaposleni mogu iskoristiti do kraja juna 2020. godine, a poslodavci su dužni da im to omoguće, u skladu sa Zakonom.
Konačno, Zaključak sadrži još jednu odredbu kojom se želi izaći u susret radnicima u vreme vanrednog stanja.
Naime, kada poslodavac nije u stanju da omogući organizaciju procesa rada ni u poslovnim prostorijama, ni od kuće, prilikom upućivanja zaposlenog na odsustvo s rada treba dati prednost korišćenju godišnjeg odmora. Razlog za ovo je što zaposleni za vreme godišnjeg odmora ostvaruju pravo na punu prosečnu zaradu, dok zaposleni za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada ostvaruju pravo samo na 60% prosečne zarade, u skladu sa Zakonom.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
