Usvojena 24. marta 2020. godine i izmenjena dva dana kasnije, Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Uredba“) primenjuje se u svim upravnim postupcima, uklјučujući i one pred srpskim nacionalnim telom za zaštitu konkurencije („KZK“ ili „Komisija“). S tim u vezi, KZK je objavila Obaveštenje o primeni rokova tokom trajanja vanrednog stanja („Obaveštenje“).
U cilju zaštite javnog interesa i interesa stranaka, KZK je precizirala kako će usvajanje Uredbe uticati na postupke kontrole koncentracija, pojedinačnih izuzeća i druge postupke regulisane Zakonom o zaštiti konkurencije Republike Srbije.
Šta se događa sa rokovima koji obavezuju stranke?
U skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije, stranka je obavezna da podnese prijavu koncentracije u roku od 15 dana od (i) dana zaključenja sporazuma, (ii) dana objavljivanja javnog poziva, odnosno ponude, ili (iii) sticanja kontrole. Međutim, Uredba propisuje da stranke u upravnim postupcima ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u propisanim rokovima za vreme vanrednog stanja u Republici Srbiji. Stoga, stranka koja propusti da podnese blagovremenu prijavu koncentracije tokom vanrednog stanja neće snositi posledice svog nepostupanja.
U vezi sa gore navedenim se nameće pitanje: Koliko dugo će strane morati da čekaju na sprovođenje koncentracije? Iako oslobođene odgovornosti u pogledu postupanja u rokovima, stranke su i dalјe vezane svim obavezama koje su propisane Zakonom o zaštiti konkurencije. Dakle, moraju prekinuti sprovođenje koncentracije dok Komisija ne odluči o istoj. U suprotnom, rizikuju izricanje potencijalnih mera dekoncentracije.
Štaviše, KZK u svom Obaveštenju navodi da stranke neće snositi odgovornost za nepostupanje u rokovima utvrđenim zaključcima i drugim nalozima Komisije. Na primer, u slučaju da rok za naplatu procesnog penala ili mere zaštite konkurencije istekne u toku vanrednog stanja, stranka se ne smatra obaveznom da postupi u datom roku. Navedeno se odnosi kako na postupke pokrenute po zahtevu stranke tako i na postupke pokrenute po službenoj dužnosti.
Šta se događa sa rokovima koji se ne mogu produžiti?
U slučaju da nakon dostavljanja odluka Komisije počinju da teku rokovi koji se ne mogu produžiti, primenjuje se pravna fikcija da je dostavljanje izvršeno po isteku 15 dana od dana prestanka vanrednog stanja. Na primer, ukoliko stranka želi da podnese tužbu protiv konačnog rešenja Komisije, moći će to da učini u tridesetodnevnom roku koji počinje da teče po isteku petnaestog dana od dana prestanka vanrednog stanja.
Šta se dešava sa rokovima propisanim za preduzimanje upravnih radnji?
Shodno Uredbi, rokovi koji ističu za vreme vanrednog stanja a odnose se na (i) preduzimanje upravnih radnji i (ii) okončanje upravnih postupaka, smatraće se isteklim po proteku 30 dana od prestanka vanrednog stanja.
Praktično, ukoliko za vreme vanrednog stanja istekne četvoromesečni odnosno jednomesečni rok za donošenje rešenja u postupku ispitivanja koncentracije, Komisija će biti dužna da donese rešenje u roku od 30 dana od prestanka vanrednog stanja. Takođe, rok za odlučivanje po zahtevu za pojedinačno izuzeće koji traje 60 dana i koji istekne za vreme vanrednog stanja, smatraće se isteklim nakon 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja.
Konačno, Zakon o zaštiti konkurencije propisuje pretpostavku pozitivne odluke u slučaju ćutanja uprave. Dakle, ukoliko Komisija ne donese odluku u postupku ispitivanja koncentracije u propisanom roku, smatra se da je koncentracija odobrena. Međutim, shodno Uredbi, a usled postojećih okolnosti, Komisija će imati na raspolaganju dodatnih 30 dana od prestanka vanrednog stanja za odlučivanje o koncentraciji.
Sve napred navedeno primenjuje se i na inicijative za ispitivanje povreda konkurencije. Naime, Komisija je inače dužna da svakog podnosioca obavesti o ishodu njegove inicijative u roku od 15 dana od dana prijema, ali u postojećim okolnostima, podnosioci inicijativa mogu biti obavešteni u roku od 30 dana od prestanka vanrednog stanja.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
