Od uvođenja vanrednog stanja u Srbiji 15. marta 2020. godine, nadležni organi doneli su veliki broj podzakonskih akata kojim se regulišu – ili, bolje rečeno, ograničavaju – određena prava građana i funkcionisanje privatnog sektora. Međutim, kako se zdravstvena situacija iz dana u dan usložnjava, nadležni organi moraju neprekidno pratiti razvoj situacije i reagovati na širenje zaraze donošenjem novih mera i uvođenjem novih ograničenja.
Šta je ovoga puta posredi?
Tokom vanrednog stanja bez salona lepote i igara na sreću
U cilju ograničenja broja potencijalno opasnih kontakata između građana, Vlada Srbije donela je 1. aprila 2020. godine Uredbu o dopuni Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja („Uredba“). Uredbom se zabranjuje poslovanje pravnih lica i preduzetnika u delatnostima koje zahtevaju blizak kontakt između pružalaca i korisnika usluga, kao i između više korisnika usluga. Konkretno, izričito se zabranjuje rad frizerskih i kozmetičkih salona, fitnes klubova i teretana, salona za masažu, i drugih usluga nege, održavanja i ulepšavanja lica i tela.
Takođe 1. aprila 2020. godine, Vlada je donela Odluku o ograničenju organizovanja igara na sreću („Odluka“). Kako je cilj Odluke da ograniči neposredne kontakte između pružalaca i korisnika usluga i time spreči širenje zaraze virusom COVID-19, njome je zabranjeno priređivanje samo onih igara na sreću koje se organizuju u određenom prostoru. Drugim rečima, i dalje je dozvoljeno organizovanje igara na sreću putem interneta, telefona, televizije, SMS poruka i drugih sredstava elektronske komunikacije.
Šta ove mere znače za privrednike koji se bave navedenim delatnostima?
S obzirom na to da je pozadina Vladinih mera zabrana okupljanja većeg broja lica u zatvorenom prostoru, poput teretana, kozmetičkih salona ili kladionica, posledica za sve privrednike koji se bave ovim uslužnim delatnostima biće ista – zatvaranje dok traje vanredno stanje.
Zabrana poslovanja nesumnjivo će doneti finansijske poteškoće takvim licima, naročito kada je u pitanju plaćanje zakupnine za poslovni prostor koji se koristi za obavljanje (zabranjenih) delatnosti. Postavlja se pitanje, stoga, da li ovi privrednici imaju pravo na smanjenje zakupnine dok ne privređuju?
Kako je objašnjeno u tekstu o uticaju pandemije virusa COVID-19 na ugovore o zakupu, zakupac koji je privremeno sprečen da koristi zakupljene poslovne prostorije zbog toga što je Vlada naložila njihovo zatvaranje tokom vanrednog stanja, ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje zakupnine po osnovu Zakona o obligacionim odnosima. To znači da će vlasnici frizerskih i kozmetičkih salona, teretana, kladionica i drugi privrednici koji su pogođeni Uredbom i Odlukom moći od svojih zakupodavaca da traže srazmerno smanjenje zakupnine za vreme trajanja vanrednog stanja.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
