Izbijanje pandemije COVID-19 izazvalo je potrebu da nadležni organi preduzmu određene mere u cilju zaštite javnog zdravlja. Ove mere imaju sve veći uticaj na poslovne aktivnosti u svim zemljama pogođenim korona virusom. Pored toga, poslodavci su preduzeli nekoliko koraka kako bi održali kontinuitet u poslovanju. Sledstveno, pod ovim vanrednim okolnostima, sa sigurnošću se očekuju masovna otpuštanja i druge negativne posledice koje će se prebaciti na leđa zaposlenih. Uprkos svim naporima država da ojačaju svoje ekonomije, ipak najviše su pogođeni zaposleni. Zaposleni trpe i od pandemije i nesigurnosti za svoje zdravlje i od nesigurnosti oko sopstvenog položaja.
Položaj zaposlenih u vanrednom stanju
U skladu sa državnim merama, neki poslodavci su odlučili da zaposleni poslovne prostorije privremeno zamene kućama. Ova promena je moguća ako se radni zadaci koji spadaju u opis posla mogu nesmetano izvršavati izvan prostorija poslodavca (videti naš članak Vanredno stanje i rad zaposlenih od kuće). Zbog mera koje je država donela usled vanrednog stanja, poslodavac bi trebao samo da donese rešenje i uputi zaposlenog da radi od kuće. Prava i obaveze zaposlenog u osnovi se ne menjaju. Osnovna zarada, raspored radnog vremena, prekovremeni rad, preraspodela radnog vremena, noćni rad, odmori i odsustva bi bili kao što i jesu. Sve ostaje isto osim činjenice da zaposleni ne mora da dolazi na svoje radno mesto, nego da ostane kod kuće i radi svoj posao.
Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja predviđa neophodnost da poslodavac čija je priroda delatnosti takva da nije moguće organizovati rad izvan njegovih prostorija (rad na daljinu i rad od kuće), svoje poslovanje uskladi sa uslovima vanrednog stanja i uslovima propisanim ovom uredbom.
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade, ali samo na njegov vlastiti zahtev. Dakle, poslodavci ne mogu tražiti da zaposleni koriste neplaćeno odsustvo, niti ih mogu poslati na neplaćeno odsustvo. Za vreme neplaćenog odsustva, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa.
Plaćeno odsustvo u vanrednom stanju
Za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada izazvanog vanrednim stanjem, tj. nastalog bez krivice zaposlenog, zaposleni ima pravo na nadoknadu zarade najviše 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Nadoknada zarade iznosi najmanje 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade. Dakle, poslodavac može da uputi zaposlenog na odsustvo u trajanju od 45 radnih dana, a nakon tog perioda je potrebno da podnese zahtev da bi dobio odobrenje ministra nadležnog za poslove rada (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – „Ministarstvo“). Imajući u vidu da će mnogi poslodavci hteti da u što kraćem roku upute zaposlene na plaćeno odsustvo, Vlada je usvojila predlog Ministarstva da se rešenja za davanje saglasnosti na upućivanje zaposlenih na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana, izdaju bez prethodnog dostavljanja zahteva poslodavaca na mišljenje reprezentativnom sindikatu. Na ovaj način skratiće se propisana procedura upućivanja zaposlenih na plaćeno odsustvo duže od 45 radnih dana, a samim tim i neizvesnost do konačnog odlučivanja po zahtevu. Rešenje će Ministarstvo dostavljati poslodavcima, elektronskim putem, a na osnovu obrazloženog zahteva poslodavca i potrebne dokumentacije dostavljene elektronskim putem, sa rokom važenja najkasnije do dana prestanka vanrednog stanja. Shodno tome, svi oslodavci koji su prekinuli rad i poslali svoje zaposlene na plaćeno odsustvo imaće tu mogućnost do kraja vanrednog stanja bez pribavljanja mišljenja reprezentativnog sindikata.
Otpuštanje zaposlenih
U ovim vanrednim okolnostima je teško reći koliko novca ima srpska ekonomija da izdrži pritisak pandemije i gašenje tržišta širom sveta. U prethodnom periodu, američki Institut JP Morgan Chase procenio je da mala preduzeća u SAD-u u proseku imaju novčane rezerve za 27 dana, a četvrtina za manje od dve nedelje. U Srbiji je ta gotovina verovatno daleko manje dostupna kompanijama. U osnovi, poslodavci usled manjka likvidnosti i gubitaka koja njihova preduzeća trpe zbog pandemije COVID-19, mogli bi da posegnu za drastičnim merama, uključujući i otpuštanja zaposlenih. Naše je mišljenje da bi otpuštanje zaposlenih pre nego što se gubici zaista iskažu u poslovnim rezultatima kompanije, bilo protivno zakonu. (pogledajte naš članak Promene u poslovanju i tehnološki višak usled COVID-19). U slučaju otpuštanja usled ekonomskih promena, nezaposlene osobe, koje su osigurane najmanje 12 meseci bez prekida ili 18 meseci sa prekidima, imaju pravo na naknadu u slučaju nezaposlenosti. Da bi se izbegao ovakav scenario, država bi trebala da donese paket ekonomskih mera. Jedna od mera bi trebalo da se tiče i poreza i doprinosa. Neka očekivanja idu u tom pravcu predviđajući da ako se država ne odrekne poreza i doprinosa tokom vanrednog stanja, imaće na svojim leđima 200.000 – 300.000 ljudi bez ikakvog primanja i kojima će morati da plaća socijalnu pomoć. Stoga kompanije, a pre svega mala i mikro preduzeća i preduzetnici, sada gledaju da li će država doneti neke mere pomoći ili će „staviti ključ u bravu“.
Najavljene mere u Srbiji
Jedna od glavnih mera države za spas srpske privrede trebalo bi da obuhvati konkretnu novčanu pomoć za radnike u privatnom sektoru u Srbiji. U skladu sa tim, očekuje se da država za mikro i mala preduzeća i preduzetnike isplati po 30.000 dinara u toku tri meseca, dok će za srednja i velika preduzeća taj iznos biti 15.000 dinara. To znači da će država tokom tri meseca isplaćivati minimalnu zaradu za sve zaposlene u svim preduzećima, bez obzira da li su radili i da li su isplaćivali zaposlenima zarade. Takođe, prema očekivanjima, plaćanje poreza i doprinosa biće odloženo za period od tri meseca, a plaćaće se od sledeće godine, na 24 rate. Porezi na dobit i imovinu takođe bi trebalo da budu odloženi, a plan je odlaganje plaćanja akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu i odlaganje plaćanja poreza na imovinu od aprila do juna, za pravna lica i preduzetnike. Očekuje se i da će država dati povoljne kredite za likvidnost, po kojima će garantovati čak 80%, a kamata će biti oko 3,5% uz grejs period od 12 meseci. Uslov za sve ove mere, kako je i najavljeno, biće da poslodavac nije otpustio više od 10% zaposlenih od proglašenja vanrednog stanja. Stručnjaci očekuju da će mere pored ostalog, uključiti i moratorijum na isplatu dividendi do kraja godine, osim za javna preduzeća, kao i podsticanje domaće tražnje. Takođe, postoje glasine da će svi građani dobiti jednokratnu pomoć u iznosu od 100 evra, koja bi povećala potrošnju. Očekuje se da će ukupne mere usmerene ka privatnom sektoru biti vredne približno 5 milijardi evra.
Detaljan set mera podrške privredi i građanima sa ciljem da se reši kriza izazvana globalnom pandemijom korona virusa biće predstavljen 31. marta 2020. godine.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com.
