Kancelarija Gecić Law već je pisala o tome kako „COVID-19 ne mari za zaštitu podataka o ličnosti“. Mera usvojena u Crnoj Gori još jednom je potvrdila ono što smo tom prilikom konstatovali. Naime, Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti Crne Gore donelo je 21. marta Odluku o objavljivanju imena i adresa lica kojima je određena mera samoizolacije zbog prethodnog nepoštovanja obaveze samoizolacije od strane nekih lica kojima je takva mera određena. Agencija za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama Crne Gore dala je saglasnost na Odluku konstatujući da ista nije u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Danas, zbog toga na sajtu Vlade Crne Gore, svako ko poseduje internet potpuno slobodno može saznati adresu građana kojima je određena mera samoizolacije i to uredno klasifikovano po opštinama radi lakšeg i bržeg snalaženja.
U Mišljenju Agencije kojim je data saglasnost na Odluku Nacionalnog koordinacionog tela za zarazne bolesti, ukazano je na odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kojima se predviđa da obrada podataka, između ostalog, podrazumeva njihovu objavu, a da se obrada (pa samim tim i objava podataka o ličnosti) može izvršiti bez saglasnosti ukoliko je to neophodno radi obavljanja poslova od javnog interesa ili u vršenju javnih ovlašćenja. Međutim, pitanje koje se nakon prestanka vanrednog stanja može postaviti crnogorskim sudovima, a u krajnjem slučaju i Evropskom sudu za ljudska prava, jeste koliko je neprecizna norma poput ove dovoljna da legalizuje objavljivanje adresa stanovanja građana Crne Gore.
Takođe, iz ko zna kog razloga, Agencija za zaštitu ličnih podataka poziva se i na odredbu koja kaže da je obrada (samim tim i objavljivanje) ličnih podataka dozvoljena bez saglasnosti lica na koje se ti podaci odnose onda kada je to u interesu zaštite života i drugih vitalnih interesa upravo tog lica onda kada ono nije u mogućnosti da da saglasnost. Ova odredba, apsolutno je neprimenjiva kao pravni osnov Odluke da se objave lični podaci lica u samoizolaciji. Naime, prvo objava nije doneta u interesu tih lica nego u interesu ostalih građana Crne Gore. Drugo, uslov za objavu, u ovom slučaju jeste da lica, na koja se lični podatak odnosi, nisu u mogućnosti da daju saglasnost. Građani čije su adrese i imena i prezimena objavljena na sajtu crnogorske Vlade jesu, međutim, u mogućnosti da daju takvu saglasnost.
Između ostalih, Agencija za zaštitu ličnih podataka poziva se i na odredbu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u kojoj se navodi da se lični podaci mogu obrađivati kada je obrada ličnih podataka neophodna radi otkrivanja, prevencije i dijagnostikovanja bolesti i lečenja lica, kao i radi upravljanja zdravstvenim službama, ako te podatke obrađuje zdravstveni radnik ili drugo lice koje ima obavezu čuvanja tajne. Navedena odredba u Mišljenju Agencije kojim je data saglasnost na Odluku, tačno je citirana, ali nije jasno zašto. Naime, ponovo ni ova odredba nije primenljiva na konkretne okolnosti. U odnosu na ove podatke, ne samo da ne postoji obaveza čuvanja tajne, nego je cilj njihove obrade bio upravo taj da oni budu učinjeni dostupnim najširem krugu javnosti.
Ustav Crne Gore, propisuje mogućnost za privremeno ograničenje prava i sloboda za vreme vanrednog stanja u neophodnom obimu. Mere ograničenja, međutim, mogu trajati najduže dok traje vanredno stanje. Mere koje su usvojile crnogorske institucije u ovom slučaju, prema prirodi stvari ne mogu biti privremene. Jednom objavljena i saznata informacija od strane trećih lica, ostaje zauvek u njihovom posedstvu i podložna je zloupotrebi.
Dakle, prema nacionalnim izvorima, ne može se zaključiti da je ograničenje prava na zaštitu podataka o ličnosti u ovom slučaju argumentovano opravdano.
Evropska konvencija o ljudskim pravima i praksa suda u Strazburu – Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života
Kao što je i tipično za konstrukcije odredbi Evropske konvencije, ona sama predviđa mogućnost za ograničenja prava na poštovanje privatnog i porodičnog života mešanjem javnih vlasti kada je to u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom društvu u cilju, između ostalog, zaštite zdravlja.
Uslov zakonitosti
Kao to je već objašnjeno, u ovom slučaju upitno je koliko su zakonske odredbe na koje se poziva crnogorska Agencija uopšte dovoljne i podobne da se primene u ovom slučaju, Međutim, čak i da jesu, princip zakonitosti, u smislu prakse Evropskog suda za ljudska prava nije zadovoljen pukim pozivanjem na legalno donet nacionalni zakon. Evropski sud za ljudska prava izneo je stav da zakonitost mešanja javnih vlasti u pravo na poštovanje privatnog života ne znači samo usklađenost mera sa domaćim zakonodavstvom već zakonitost takođe podrazumeva kvalitet zakona koji mora biti u saglasnosti sa principima vladavine prava (slučaj Halford v. the United Kingdom, paragraf 49).
Kako bi bio ispunjen uslov zakonitosti za ograničenje prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, nacionalni zakon koji je osnov za takvo ograničenje mora biti jasan i precizan. Domaći zakon, mora sa razumnom jasnoćom ukazati na opseg i način vršenja relevantnog diskrecionog ovlašćenja dodeljenog javnim vlastima kako bi se pojedincima obezbedio minimalni stepen zaštite na koji imaju pravo u skladu sa vladavinom prava u demokratskom društvu (slučaj Piechowicz v. Poland, paragraf 212).
Dakle, pitanje je da li je odredba crnogorskog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti iz koje proizlazi da je objavljivanje ličnih podataka bez saglasnosti dozvoljeno kada je to neophodno radi obavljanja poslova od javnog interesa ili u vršenju javnih ovlašćenja, dovoljno jasna. Pitanje je da li je ta odredba ukazala na opseg i način vršenja diskrecionog ovlašćenja kako bi se obezbedio minimalni stepen zaštite u skladu sa vladavinom prava.
Princip proporcionalnosti
Javne vlasti imaju suvereno pravo da procene kada je ograničenje prava na poštovanje privatnog i porodičnog života neophodno u demokratskom društvu. Takva neophodnost, prema stavu suda u Strazburu, zapravo podrazumeva „hitnu društvenu potrebu“. Međutim, odluke javnih vlasti, bez obzira na postojanje hitne društvene potrebe, podložne su ispitivanju od strane tog suda. Kako se navodi, mere ograničenja ovog konkretnog prava ne mogu se smatrati neophodnim u demokratskom društvu ukoliko nisu proporcionalne legitimnom cilju ( Dudgeon v. the United Kingdom, paragraf 51-53 i Z v. Finland, paragraf 94).
Dakle, za ograničenje ljudskih prava, nije dovoljno samo da cilj bude legitiman. Neophodno je da mere ograničenja budu proporcionalne takvom cilju. Objavljivanje adrese, kao podatka o ličnosti, ne samo što je povreda prava na privatnost nego potencijalno može ozbiljno ugroziti bezbednost i lični integritet lica čija je adresa objavljena. Pri tom, s obzirom na veliki broj građana čiji su podaci objavljeni, ovakva mogućnost toliko puta je veća. Na ovaj način objavljeni podaci, zauvek mogu biti sačuvani od strane trećih lica te će mogućnost za njihovu zloupotrebu postojati i nakon ukidanja vanrednog stanja.
Šta navedena praksa praktično znači za građane Crne Gore?
Crna Gora jeste članica Saveta Evrope i potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima (kao jedan od sukcesora Državne zajednice SCG). Prema tome, sudska praksa suda u Strazburu, precedentnog karaktera, izvor je prava i za Crnu Goru. Građani čije su adrese uz lična imena javno objavljena, nakon ukidanja vanrednog stanja, mogu se pozvati na navedenu praksu čak i pred nacionalnim institucijama jer ona jeste izvor njihovog prava. U krajnjoj liniji, na sudsku praksu suda u Strazburu, mogu se pozvati i kao podnosioci predstavki protiv Crne Gore upravo pred samim Evropskim sudom za ljudska prava.
Otvorena pitanja su: Da li se konkretna situacija uopšte može podvesti pod odredbe zakona kojima su crnogorske institucije opravdale ograničenje? Da li su te odredbe jasne? Da li su one, ukoliko su primenljive u ovoj situaciji, u skladu sa principima vladavine prava? Najvažnije, da li je ovakva mera institucija u Crnoj Gori proporcionalna legitimnom interesu posebno imajući u vidu da je adresa podatak čije objavljivanje ozbiljno može ugroziti lična i imovinska prava pojedinca? Kako načiniti ovakvu meru privremenom, može li se izbrisati pamćenje onih koji su na ovaj način saznali adrese svojih sugrađana?
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
