Centralna banka Crne Gore („CBCG“) je 19. marta 2020. godine usvojila Odluku o privremenim merama za ublažavanje negativnih uticaja novog koronavirusa na finansijski sistem, kojom je uveden zastoj u otplati dugovanja po osnovu kredita u trajanju od 90 dana, koja se primenjuje na sve privredne subjekte i građane.
Moratorijum se primenjuje na sve vrste finansijskih instrumenata, kao što su, na primer, gotovinski krediti, stambeni krediti, investicioni krediti, prekoračenja na tekućim računima i drugi.
Obaveze banaka i dužnika
Da bi dužnici mogli da ostvare pravo na zastoj u otplati, potrebno je da upute zahtev. Zahtev je moguće uputiti poštom, putem telefona ili elektronskom poštom. Banke će objaviti detaljnije instrukcije u vezi sa podnošenjem zahteva na svojim sajtovima ili putem medija. Nakon što zahtev bude podnet, banka je u obavezi da omogući moratorijum u roku od 5 dana od dana prijema zahteva. Dodatno, nije potrebno da se zaključi aneks ugovora.
Ova mera omogućava da dužnici budu oslobođeni plaćanja obaveza prema banci tokom perioda od 90 dana. Takođe, dužnici koji žele da i dalje otplaćuju kredite, mogu to da čine i dalje.
Dodatno, banke neće pokretati postupke izvršenja niti će preduzimati druge pravne radnje usmerene na naplatu potraživanja tokom trajanja moratorijuma. Drugo, banke ne smeju da naplaćuju klijentima bilo kakve administrativne troškove u vezi sa korišćenjem prava na zastoj.
Šta moratorijum zapravo nudi?
Iako banke neće obračunavati ni naplaćivati zateznu kamatu na dospela a neizmirena potraživanja u narednih 90 dana, banke ipak mogu da obračunavaju i primenjuju ugovorenu kamatu za vreme trajanja moratorijuma, koja će se uračunati u glavni dug.
Praktično, to znači da dužnik neće imati obavezu da otplaćuje dospele rate kredita u narednih 90 dana, ali, s druge strane, banka će nastaviti da obračunava ugovorenu kamatu za taj period. Na primer, ako dužnik, kome predstoji otplata još 100 rata kredita, zahteva zastoj u otplati i ne isplati tri rate kredita u okviru 90 dana, iznos ugovorene kamate bi mogao, na primer, da iznosi 600 evra. Taj iznos će se, kasnije, priračunati glavnici i preraspodeliće se da pomenutih 100 rata kredita. To znači da se ugovoreni period otplate sada faktički produžava za tri meseca, bez izmena samog ugovora.
Da li je moratorijum, zapravo, neophodan?
Glavni motiv uvođenja moratorijuma jeste povećanje raspoloživog dohotka građana, a naročito u situacijama kada postoji ozbiljan rizik po javno zdravlje.
Da li je isplativo prihvatiti ponudu za moratorijum? Odgovor zavisi od brojnih činilaca. Svakako, isplativije je prihvatiti ponudu onda kada je iznos dugovanja niži, jer bi iznos ugovorene kamate bio niži nego kada bi iznos dugovanja bio viši. U cilju donošenja (ispravne) odluke, svaki dužnik bi trebalo da uzme u obzir ukupan iznos dugovanja prema banci, preostali iznos dugovanja, preostali period otplate, kao i druge činjenice u vezi sa ugovorom koji je zaključen sa bankom. U svakom slučaju, dužnici koji su ostali bez zaposlenja usled pandemije ili koji su na neplaćenom odsustvu će biti odlučniji da prihvate moratorijum, a sve kako bi ublažili negativne posledice koje bi pogodile kućni budžet.
S druge strane, ukoliko dužnik odluči da ipak nastavi sa otplatom, nema prepreke da se kasnije opredeli za moratorijum. U svakom slučaju, dužnici bi trebalo da budu obavešteni kako bi mogli da donose adekvatne finansijske odluke i kako bi izbegli posledice koje bi mogle da nastanu kako tokom trajanja, tako i nakon završetka pandemije.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
