Mnogi su zabrinuti zbog očekivanog porasta broja zaraženih virusom COVID-19 u Srbiji.
S obzirom na uvedeno vanredno stanje i konstantnu pretnju koju pandemija predstavlja po celo društvo, trenutno su u fokusu očuvanje zdravlja, ekonomske dobrobiti i poslovnih aktivnosti. Međutim, da li će privreda moći da odahne kada vrhunac pandemije prođe i život počne da se vraća u uobičajene tokove?
Odgovor je – najverovatnije da ne. Ovo naročito važi za privredna društva koja posluju u sektorima turizma i osiguranja, imajući u vidu da će se ova društva suočiti s velikim brojem odštetnih zahteva.
Otkazivanje putovanja
Nakon uvođenja vanrednog stanja i mera usmerenih na ograničenje opšte slobode kretanja građana, kao i ograničenje putovanja u inostranstvo i iz inostranstva, planovi velikog broja putnika su osujećeni. Već su platili ugovorenu cenu za putovanje, potpisali ugovor i dobili potvrdu o putovanju od turističke agencije kao organizatora putovanja. Međutim, nakon proglašenja vanrednog stanja, turistička agencija je otkazala putovanje, i putnike sada zanima koja su njihova prava u takvoj situaciji.
Prava putnika regulisana su Zakonom o obligacionim odnosima („ZOO“). Putnici, čija su putovanja otkazana pre početka putovanja usled pandemije virusa COVID-19, imaju pravo na punu naknadu iznosa plaćenih turističkim agencijama.
Napominjemo da je 16. marta 2020. godine, kao odgovor na uvedeno vanredno stanje usled pandemije, YUTA – Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije objavila da se otkazuju sva putovanja planirana do 15. maja 2020. godine. U objavi se takođe navodi da će turističke agencije kontaktirati putnike kako bi im ponudile organizovanje novih putovanja. Konkretno, agencije će ponuditi putnicima sporazumni raskid ugovora o putovanju, uz obavezu da im u roku od godinu dana organizuju novo putovanje u vrednosti otkazanog putovanja. Turističke agencije neće, dakle, tražiti dodatne uplate od putnika čija su putovanja otkazana.
Putnik ima pravo da ponudu prihvati ili odbije. Međutim, ukoliko putnik odbije ponudu, postoji verovatnoća da neće moći ishodovati naknadu troškova od turističke agencije. Ovo zbog toga što će se turističke agencije suočiti s ozbiljnim poremećajima u novčanim tokovima, usled broja otkazanih putovanja i činjenice da se nova putovanja neće u skorije vreme realizovati, što će prouzrokovati ozbiljne probleme po njihovu likvidnost.
Odštetni zahtevi po osnovu ugovora o osiguranju lica
Pandemija virusa COVID-19 dovešće i do porasta broja zahteva za isplatu ugovorenih svota iz ugovora o osiguranju lica.
Većinu ovih zahteva podnosiće osiguranici koji su bili hospitalizovani usled infekcije virusom COVID-19 i kod kojih su, kao posledica bolesti, nastupila telesna i zdravstvena oštećenja. Ova lica će, po pravilu, tvrditi da zaključeni ugovori o osiguranju obuhvataju rizik pandemije kao osigurani slučaj, te da, stoga, imaju pravo na isplatu ugovorene svote.
Takođe, izvestan broj zahteva će osiguravajućim društvima podnositi korisnici osiguranja – članovi porodice lica koje je bilo osigurano polisom životnog osiguranja, a koje je preminulo od posledica virusa COVID-19. I ovi korisnici osiguranja će, po pravilu, tvrditi da je polisa životnog osiguranja preminulog člana njihove porodice pokrivala rizik pandemije, te da, stoga, imaju pravo na naknadu.
Međutim, da li se pandemija virusa COVID-19 smatra pokrivenim rizikom u smislu ugovora o osiguranju lica?
ZOO, koji reguliše prava i obaveze iz ugovora o osiguranju, ne daje odgovor na postavljeno pitanje. ZOO samo propisuje da se obuhvaćeni rizici moraju definisati pojedinačnim ugovorima o osiguranju i, štaviše, daje strankama pravo da iz ugovora o osiguranju isključe koje god rizike žele.
Stoga, kako bi se ustanovilo da li su odštetni zahtevi osiguranika, odnosno korisnika osiguranja u navedenim slučajevima osnovani, osiguravajuća društva moraju analizirati odredbe konkretnih ugovora o osiguranju i utvrditi da li je rizik od pandemije virusa COVID-19 bio pokriven.
Skrećemo pažnju na to da se ugovori o osiguranju smatraju formalnim ugovorima po pristupu, što znači da ugovorne strane po pravilu ne pregovaraju o sadržini ugovornih odredbi – njih unapred priprema osiguravajuće društvo i nudi ih ugovaraču osiguranja po principu „uzmi ili ostavi“. Ovo je bitno jer se odredbe takvih ugovora, u slučaju nejasnoća, tumače u korist „ponuđene“ strane. Drugim rečima, čak i ukoliko konkretni ugovor o osiguranju ne pokriva izričito rizik pandemije, ali pokriva druge uporedive rizike, lice koje zahteva isplatu može osnovano tvrditi da je i pandemija virusa COVID-19 obuhvaćena kao rizik u ugovoru o osiguranju.
Za više informacija možete nas kontaktirati na covid19@geciclaw.com
